Tamo na jugu

Dragi zokievci, eto da i ja napisem nesto, prvi i mozda zadnji put.

Tamo na jugu gde Kostana "Poje zal za mladost" tamo gde se kaze da je "kazandjisko", tamo gde se i u muku poje i igra.....tamo je i ona pojala, igrala i volela sve sto je bilo deo njenog zivota..deo njene srece i nadanja necem sto tek treba da se desi. Sa osmehom na licu je cekala svaki novi dan, radovala se svakom zalasku sunca jer je to bio jedan dan manje do srece....do onog sto je ocekivalo da bi ostvarila svoj san. I dok je ona sanjala zanesena srecom.,odjednom...mrak. Sve je postalo crno, realnost, zivot, snovi...ona Neko tamo nije dozvolio da vise sanja, da se nada da se snovi ostvare. Oduzeli su joj sve pa cak i dusu. Postala je biljka. Prolazi su dani i  jednog jutra je svatila da mora dalje, da mora nastavi jer ce uvenuti nacisto.Sad je jaca,  i ide kroz zivot zahvaljujuci odredjenim ljudima.

Kostana i dalje poje "Zal za mladost" . Sad poje i ona, jer zna da je zivot SAMO JEDAN.

Iskoristicu priliku i  pozdraviti sve koi ovo procitaju. Ima tu dragih ljudi i prijatelja, ima i onih koi to samo misle da jesu jer neznaju sta znaci prijateljstvo. Par njih zelim posebno da pozdravim, a oni ce se sami prepoznati. Budite mi dobri dragi moi, i nezaboravite...rodjake nam Bog odredi, prijatelje biramo sami. Hvala onima koi su bili i ostali.

pre 4 mes 2 dana

0