Uloguj se

Sinorita - Blogovi

Prekinuto detinjstvo....

Eh da smo moja majka braca sestra i ja znale tog 4.avgusta da cemo vec petog avgusta otici na put od kuce i da se nikad necemo vratiti mi bi uz jastuk poneli i cebe.A i neku kobasicu i slaninicu bi spakovali za dalek put...Nismo poneli nista ni od odece,malo para koje nam u putu nisu ni vredele.Ja stavila tri para carapa za tatu koji je bio na ratistu.Bravo ja Pola sata pred polazak Jovo Stajnic kaze Slavice pakuj se,krecemo,moramo da bezimo.Majka se zbunila,ali se onda setila II Svetskog rata,kako je njena majka sa svojim sestrama bezala u sumu.Pa kad nemci odu iz sela ,one se vrate kuci.Misli Slavica tako ce biti i ovaj put.E majko ,majko kako si se zeznula.Proslo je tih pola sata,mi spakovali nista nimo,ali smo krenuli.Da nije bilo nasih dobrih komsija ne bi ni krenuli.
Jovo Stajnic je vozio svoju mamu i babu Maru koja je bila nepokretna i nas u traktoru. Tj u kolima zakacenim na traktor.Inace Jovo je tada imao 15godina  i bio je glava porodice jer je i njegov tata bio na ratistu.Prvo smo u kolima bili mi,njegova mama i baba Mara,posle toga nas je bilo sve vise i vise.Krenuli u Obljaj da pokupimo njegovog mladjeg brata Stevu Stajnica.Obljaj je selo koje je udaljeno od naseg mestanekih 50km.Moja mama je u Obljaju jos uvek verovala da cemo se vratiti.Ma jbg svi smo verovali u to.Krecemo iz Obljaja,a ja tad jos uvek placem za Sarkom.Moj pas koji je trcao 4km za traktorom sve dok saobracaj nije posao gust.Izneverila sam tog psa.Trebala sam ga uzeti i sakriti.Trebala sam smisliti nesto.
Vozimo se i vozimo i vozimo....Nemamo pojma gde je Jovin tata a ni moj.Ne znamo ni da li su zivi.
Bez obzira sto nismo poneli nista od hrane nismo bili ni zedni ni gladni,jer ne mozes biti gladan kad su tu komsije.
Sto se tice vremenskih uslova proslo smo ok,uglavnom nas je sunce przilo.Komaraca nije bilo.Ono parpljuskova u toku noci smo preziveli tako sto smo jedne noci otisli u stalu kod nekih seljana.A jednom smo polegali u kolima i pokrili se satorskim krilom.E tada smo mislila umrecemo.Kisa pada,mi porredjani kao sardine ispod satorskog krila a baba Mara smrdi kao tvor.Znate vec daje zena nepokretna.Nismo imali ni vodu ni pelene a ni vlazne maramice da je sredimo.Jadna baba Mara a i mi sa njom.
Dok smo se tako vozili u koloni u Bosni su nam ljudi koji jos uvek nisu napustili svoje kuce davali sta su imali u basti.Pradajz,paprike,jabuke...Neki su zazirali od nas.Valjda od straha.
E secam se neke opasne nizbdrice.Nama ne rade kocnice.Jovo se seti,da nam neko oboreno stablo da ga drzimo u kolima,a njegov kraj da se vuce po ulici. E da ste to samo videli,scena kao da je rezirao KusturicaPrezivesmo i nizbrdicu.Nailazili smo na kuce koje gore.Neko nam ne doozvoljava da idemo dalje.E tad krece panika.Vicu pobice vas ovde.Nemamo kud pobice nas....Nisu nas pobili.Mi smo imali srece za razliku od one kolone koju su streljali.
Ne znam koji je to dan vec bio,ali mamu hvata panika.Misli da je tata poginuo... Videla je neke poznanike u koloni.Kazu da su videli tatu,a njega nema nigde...Nece ona nama da kaze,ali vidim da je zabrinuta.Jovin tata nam se pridruzio premog tate,i on je ubedjivao majku da je sve ok i hvala Bogu i bilo je.Ne moram vam reci koliko je tu plakanja bilo kad smo se videli.E dosao je i taj trenutak da tata trazi od nas nesto da obuce a mi imamo samo carape
Stizemo negde pred Banja Luku,kako je tata imao broj telefona od moje tetke Gordane to nikom nije jasno.Negde mu je ostao zapisan na papiricu koji je preziveo kisu i celo ratiste.Inace Gordana mi je tetka sa mamine strane.Nju su Hrvati proterali iz Daruvara 1991godine.Nadje on taj telefon i pozove tetku.Tetka odahnula kad je cula da smo zivi.Tetka me inace nije prepoznala a i kako bi kad me videla dok sam bila beba,a i bila sam toliko musava i crna da ni samu sebe ne bi prepoznala,Tu kod tetke smo se okupali posle 8 dana i konacno prespavali u krevetu.Stajnici su krenuli za Srbiju,Sredili su malo traktor i krenuli dalje,ne secam se da li je tata krenuo sa njima da nam nadje smestaj ili koji dan kasnije.U svakom slucaju on je otisao za Srbiju.Javio je mami da dodjemo u Stare Banovce kod babe Milice.Prvo smo morali tri dana biti u Banja Luci u prihvatnom centru odakle su nas prevezli do Bijeljine.Tu smo cekali neki voz za Beograd.Dosao voz.Sve je bilo ok dok covek koji je bioo sa porodicom u nasem kupeu nije primetio da je voz krenuo na Kosovo.Znaci bez ikakvog obavestenja su nas organizovano strpali u voz koji kao fol ide za Beograd. Covek je poceo da vice i preti da ce iskociti sa decom ako ne stane.Jos neki ljudi su digli uzbunu,i voz je stao nemam pojma gde i nas par je izasli,tu smo cekali drugi voz za Beograd.
Baba Milica nas je primila.Doduse nije dala da se ja upisem u skolu pa sam mesec dana treceg razreda propustila.Onda me njen muz deda Luka odvede u skolu i upise da ona ne zna.Isla sam tri dana dok ona nije saznala.Kad je saznala nastao je haos.Uplasila se da cemo zauvek ostati u prznom prizemlju njene kuce.Recimo tad nije mogla da se seti da je godisnje odmore provodila kod nas u Hrvatskoj na moru.No nema veze,moj tata popizdi i kaze a u pm idemo sto dalje od familije,idemo na Kosovo.I tako odosmo u Prizren.
Kako nam je bilo u Prizrenu,kako smo iz njega otisli i kako nam je bilo ziveti prvih par meseci u Beogradu je jedna druga horor prica.Uglavnom horor kolone iz moje kuce tog 5.8.1995 u 5 ujutru je trajao 14 dana i noci
Hvala Jovi koji je tada imao 15godina,sad je odrasstao covek,da njega nije bilo ko zna i kako bi i da li bi stigli....

jedina pre 22 dana

ne ponovilo se 

Sta reci. Jedna si od mnogih i hvala bogu sto si ziva.Znas nije isto al neko napusti dom zato sto zeli a neko zato ssto mora. Ko zna mozda bi ga ti dobrovoljno nekada napustila ali ono sto si prezivela odlazeci to nema cenu to je golgota.neka vas BOG cuva.

Sinorita pre 21 dana

Hvala

Djavolicaaa pre 22 dana

Sinorita pre 21 dana

Majapcelica pre 22 dana

E dušo draga,nije bilo lako !plakala sam dok sam čitala....Želim vam svu sreću ovoga sveta i da ste svi zdravi a sunce uvek dodje

Sinorita pre 21 dana

Hvala

slatka_mala pre 20 dana

Jako tuznoo a prelepo napisano

Sinorita

Žensko, 33 god., Spain
1 mes , 54, 17 sati

Najpopularniji korisnikovi blogovi