TORTA

Evo jedne anegdote iz moga života:Jedne hladne zime 1985,godine krenem ja na posao,a pošto je bio 10. 02. tj.  moj rodjendan , ponesem tortu da počastim kolege.Izadjem iz zgrade sa sve tortom u ruci i razmišljam kojim putem da krenem.Posao mi nije bio daleko ali ima više pravaca.Napolju sve zaledjeno.Idem ja tako i razmišljam "šta bi bilo da sada okliznem i padnem", pa (mislim u sebi) valjda će vidjeti na poslu da me nema i krenuće da me traže,a onda opet mislim , kako da me nadju kada ne znaju kojim putem sam krenula. U tom razmišljanju stignem "čitava" do prelaza baš nasuprot mom salonu u kojem sam radila.Preko puta autobuska stanica , a na njoj ljudi kao da je miting.Sretna što sam blizu, zakoračim na put i tressssssssssssssss, padnem kao pokošena.Torta u ruci ja na koljenima. Plakala bi, vrištala a oni preko što "mitinguju" se smiju.Kada netko padne svima je smiješno samo nije onom ko padne.Uspijevam nekako da ustanem i polako , oprezno krenem u salon.Stignem sa cijelom tortom, nije se ni pomakla, ali kada sam pogledala svoja koljena, jaoo , ona sva krvava, čarape pocijepane.Ali sve to i nije bitno, bitno je da je torta stigla čitava.Počastite se kolege i sretan meni rodjendan.Živjeli.....

pre 3 mes 7 dana

0