Mislila sam da će taj oktobar biti kao i svaki drugi, nije davao naznaku da ću ga pamtiti čitavog života. Sa jedne strane bio je to najteži  i najlošiji oktobar, sa druge možda najsrećniji. Zavisi sa koje se tačke posmatra.  

     Statistika žena obolelih od raka dojke i grlića materice je zastrašujuća kako u Evropi tako i kod nas. Ne razmišljamo baš puno na tu temu, samo u prolazu čujemo ili malo čitamo o tome.  Meni je trebalo da postanem deo te statistike da bih shvatila da su te dve kontrole nešto što se ne sme propustiti u godini.

     Napipala sam „nešto“ na grudima. Hm, čekam da se povuče...požalim se na poslu, mužu, drugaricama ali ne jurim baš da zakažem pregled. Čuveni izgovor je: Ne mogu od ove plate. Od sledeće.

     Dolazi koleginica iz knjivodstva: - Legla ti je plata a zakazan ti je pregled u 18:30h. Izvoli adresu.

     -Aaaaaaaaa ne smem da otkažem, svesna sam da moram da idem.

     U ordinaciji vreme stalo. Mrzim onaj miris i onu tupu tišinu. Listanje nekih glupavih novina hladnih dlanova...

     Konačno ulazim. Stariji gospidin nasmejan po default-u uliva sigurnost.

     -Šta tebe muči?

     Objašnjavam...

     -Aha...priča uveliko a ja ništa ne razmem...

     - E sada mi pojasnite.

     -Ma ništa strašno, napucali hormoni. Često se to dešava u tvojim godinama. Nahvataj tvog dilbera i ne puštaj ga iz kreveta. To je jedina dijagnoza.

     Smejem se glasno totalno opuštena dok se spremam za pregled.

     Pregled traje čitavu večnost. Fokusiran je dugo na jednom mestu i izlazi milion slika...Ne sviđa mi se to. Konačno završava.

     -E ovako lepojko moja (ne zna da sam Soyka i da se to rimuje već mu je i to sigurno po default-u)  Našli smo jednu promenu u levoj dojci. Ne plaši se, polako, radi se 99% o dobroćudnom tumoru (za 100% garantuje samo patolog kada odradi isečak). Otkrili smo ga na vreme, mali je, tek se pojavio...Operacija je neophodna ali bez žurbe, imamo vremena.

     Loše mi je, ne čujem ga više...Briznula bih u plač ali ne dam se...Pokušavam da ga slušam...

     -Znam da ovo tebi sada izgleda kao smak sveta ali nije uopšte ništa strašno. Budi srećna, otkrili smo ga na vreme, dobroćudan je, izvadićemo ga i sve će biti ok. Ma to skoro da je rutinska operacija od pola sata. Posle toga možeš komotno ponovo da se udaješ. (smeje se)

     Smejem se kiselo i ne kapiram kako može još da se šali u ovakvom trenutku.

     -Razumem da je ovo šok za tebe i da ti mene ništa ne razumeš. Evo zamisli ovako: Bubanj pun tumora, ti moraš da izvučeš jedan i zamisli izvučeš baš taj najbolji! Pa ti si srećnica! Malo mi je čudno, pojavljuje se kod tinejdžerki, ti malo dođeš i matora za to.

      Ovaj je lud! Jesam li ja na pravom mestu? Srušiću se...nije mi dobro...potrebno mi je da se isplačem, moram što pre da nupustim ordinaciju...ako mogu da hodam uopšte...

      -Sredi se, smiri, svake srede je konzilijum, kad odlučiš dođi i završavamo to.

      E sad sledi potop svih mojih brodova. Danima plačem, na poslu sam tek samo prisutna. U krevet odlazim što pre uz pomoć lekova za smirenje. Ujutru ne znam da li mi je od njih loše ili od same situacije u kojoj se nalazim. Roditeljima tajim ali ih i izbegavam. Da su me videli u tom izdanju razbolela bih i njih. Konačno odlučim da odem na taj konzilijum. Tamo sam razumela svaku reč lekara, ma i one koje nije izgovorio. O Bože, ja plačem, dramim...prava kukavica...sramota me je. Nisam znala gde da gledam, toliko mladih devojaka, toliko očiglednih slučajeva...sve su jake, bore se ili samo tako izledaju.  Ja među njima obična kukavica koja se tek tako predala lošem raspoloženju.

      Nakon konzilijuma i detaljnog uputstva vezanog za operaciju pravac frizerski salon. Red je i bio da se sredim...danima već podsećam na beskućnika. Uspela sam da ugrabim priliku i koju krpicu da kupim dok čekam rezultate krvi i EKG-a. Jedva čekam da ga se rešim i da normalno nastavim dalje. Neopisiva energija i volja za životom je odjednom proradila u meni. Da, JA stvarno jesam srećnica kako čovek reče.

     Operacija protekla u najboljem redu. Rezultati pataloga odlični. Otkriven u početnoj fazi nije ni uspeo da se veže za tkivo. Uskoro idem kući. Za nedelju dana se vraćam na posao.

     Nadam se da je poruka koju ovaj blog nosi jasna. Suvišni bi bili komentari : Sojka žao mi je...Ovo je već pluskvamperfekat za mene. Sada praktikujem samo obavezne preglede i apalujem na moje bližnje.

     Devojke, žene ako već niste ove godine odradile ove preglede zakažite ih u što kraćem roku!

     Muškarci zakazivanjem pregleda  pokažite svojim ženama koliko ih volite i mislite na njih!

     Možda ga ne možemo sprečiti ali ga možemo lečiti. Uvek mi je na pameti jedna devojka koju videh na konzilijumu. Da je na vreme otkrila a ne u poodmakloj fazi sigurno bi sve imalo drugačiji tok.

Samo da dodjem sebi..pa cu da dam adekvatan komentar..do tada..evo jedna numerica,koja je i napravljena bas za ovu priliku....

ja hteo da ostawim neki komentar tipa "za prwi blog dowoljna su barem tri jaka razloga, a ti si bash imala sretje sa swa tri_praseta", ali kad prochitah blog ostadoh bez texta... zato tju retji samo "dobro je, bogowima hwala"... 

Secam se... na nekom ocnom, malo neprijatnom pregledu, lekar video koliko sam sam uspanicena pa hteo malo da me opusti i krenuo da caska sa mnom. I tako pita me svasta... cime se bavim, imam li dece, kolika su deca... I ja od silnog zorta omasim deci godine, ni manje ni vise, nego svakom dam po 2 godine manje. Onda mi bilo glupo da se ispravljam, da ne kaze "vid budalu, ne zna koliko joj deca imaju godina"  

Vazno je Sojka, da je se sve dobro zavrsilo. Idemo dalje. 

Krenem da napisem nesto..stanem...krenem opet..obrisem...na ovu temu bih tako mnogo imala reci..ali ne znam odakle da pocnem.

Pre mnogo godina,mamina sestra koju sam jako volela,svojom nesavesnoscu i neodgovornoscu..otisla je sa ovog sveta,bas iz ovog razloga.Kada je i sama otkrila,vec je bilo kasno...cancer je bio u poodmakloj fazi..i bio je zlocudan.Svoj zivot je okoncala 24.oktobra..bas ironicno.

Koleginica sa kojom sam radila,na svom prvom radnom mestu...koja me je takoreci uvela u posao med.sestre...jedno divno stvorenje,borila se sa ovom opakom bolescu jako dugo.Jedan dan..dobila sam sms od zajednicke koleginice...''Vera ovu operaciju nije izdrzala.Sahrana je u petak,pokusaj da dodjes''.Tajac...par minuta sam samo  gledala u poruku...i kroz glavu su mi prolazile njene slike..onako nasmejane...

Slagala bih ako bih rekla..da,redovno idem i kontrolisem se...I svaki put kad procitam ovako nesto,kazem samo jsebi..e sutra ides da zakazes pregled i mamografiju.I nikako da dodje to sutra.

A ova bolest ne bira kad ce da napadne...njoj ne mozes da kazes..aj sacekaj da primim sledecu platu,pa cu da se iskontrolisem...nazalost,ne shvatamo koliko je zivot lep i koliko volimo da zivimo,dok nas nesto ne tresne...

Soyka...bravo za blog..i nek ti je sa srecom prvenac,cmok

Krenem da pišem, ali reči ne dolaze...

Hvala Soyice što si tvoju tešku a za nas poučnu priču, podelila sa nama.***

Definitivno,srećan oktobarTvoj 'kukavičluk' u toj situaciji je sasvim normalan.Snaga koju si probudila u sebi,dokazuje onu moju neuništivu Soyku.LavU

"Suvišni bi bili komentari : Sojka žao mi je.."

Volela bih da ovaj blog nisam razumela, lajkovala i otisla dalje, medjutim...

Sa 15 godina sam imala tesku saobracajnu nesrecu, jedno vreme sam provela u kolicima. O nekim svojim strahovima tada, ne mogu da pisem...Sada hodam ali me koleno, koje je bilo smrskano sa otvorenim prelomima, cesto jako boli.  Ceka me jos neka operacija, znam ja to, i na kraju zamena kolena... ali bwe, imam ja ruke da se nasminkam i spremim za sve!

Naravno, hodam i danas sa stapom, pomalo vucem nogu i cesto osetim poglede  koji mi kazu 'zao mi je', ali eto, meni nije...

Ja sam tada mnogo naucila o zivotu, naucila sam da cenim ono sto imam, odrasla sam jako brzo i ponekada pomislim, da ovo sto sam sada, mogu samo da zahvalim jednom takvom dogadjaju.

Iskreno , ne volim ovakve stvari da citam . Podsete me na moju majku koja je umrla bas od te bolesti . I slazem se da smo lenji da odemo na preglede . A kada vidim sta ti sve treba da odes na iste pocev od veza i vezica muka mi , ali to je druga tema . Bitno da si ti nama dobro . Seh ti si moj idol .

ja isto nevolim tuzne desavke al morao sam se ubacit u pricu iz ljubavi prema vama  i eto prase bi vas sve da pregleda zakazite termin a ja bi vam preporucio  nek vas pucaju hormoni i ne izlazite iz spavace sobe il gde god bilo...

Samo da vam kazem da ste me nesto bas raznezili i da ste mi danas posebno dragi. Aj alku, bando :***

Bravo Soyka. I ja sam prosla kroz nesto slicno pa te razumem. Cak sam se i salila da sam resila da nadjem nekog docu jer jedno vreme nisam izbijala iz bolnica. Zakazem da vadim sipku iz noge koju sam uspesno slomila na SANKANJU(dobro ste procitali nije skijanju) i to trostruki prelom. Poprave oni mene nekako (muke koje sam prezivela ne bi nikom pozelela) i posle godinu dana zakazem da vadim sipku. Ali mi se ucini da nisam dovoljno vremena posvetila pronalazenju nekog dobrog doce pa me u to vreme umesto doce napadne slepo crevo pa zavrsim na urgentnom. Sta cu? Pomerim vadjene sipke za godinu dana (jedva je zato izvadise, ko iz armiranog betona), ali sta cu morala sam...Ovo je samo deo price...A ako primetite da sam otkacila to je od brojnih anestezija...bar se na njih izvlacim

Mnogo mi je drago sto se kod tebe sve lepo zavrsilo. I nemoj ti da trazis docu 

Srećom po tebe da si imala kolegicu koja te pogurala, inače tko zna koliko bi razvlačila odlazak onkologu. Srećom da je završilo upravo tako kako je završilo. Isuviše si mlada da bi živjela u psihičkom kaosu. To zna uništiti čovjeka, vječni strah i iščekivanje. Ja sam sa 29 godina otkrila da imam HPV. Za one koji ne znaju, dijeli se na niskorizičan i visokorizičan. Kod velikog postotka žena organizam  ga odbacuje do 24-te godine, no one kojima ostane su u vječnoj borbi. Moj HPV je bio najrizičniji u skupini, prošla sam i kolposkopiju i biopsiju i krioterapiju, kojom mi je bilo rečeno da ću proces ako ništa drugo makar zaustaviti na godinu dana, ali kod mene se vratio odmah nakon 3 mjeseca. Lijeka nema, za žene koje su već zaražene. Inekcija da, kao preventiva ali nezaraženima. Milion pitanja je meni prostrujalo glavom, čitav svoj život sam preokrenula više puta i pitala se zašto meni koja nikada u životu nisam prevarila muža. Suludo je uopće razmišljati zašto i kako, već treba znati to prihvatiti i izboriti se s time. Ja sam eto srećom , sasvim slučajno naletjela na tv-u na neku reportažu gdje čovjek putem medija govori o narodnom lijeku protiv HPV-a i još nekih bolesti. Nazvala sam redakciju, došla do te osobe, poslao mi je recept kojega sam sama pripravila i pila 3 mjeseca. Nakon toga sam redovno obavljala kontrole, isprva svako 15 dana, zatim svako mjesec, pa svako 3 mj...6 mjeseci između kontrola je za mene bilo kao nekome 6 godina. Prošlo je već dosta vremena od tada, mogu se pohvaliti da sam prije 3 godine prebačena u grupu zdravih žena jer nema ni traga mom HPV-u. 

1. Jednom napisah bas ovdje:.. Zdrav  covjek hiljadu zelja..bolestan samo jednu..Hvala Bogu sve je dobro proslo.Hvala za blog

Redovno idem na kontrole, PAP radim svake godine, radila sam ultra zvuk grudi, ali cu morati da idem opet jer je to bilo pre par godina. Bogu hvala sto su mi rezultati uvek dobri, njemu zahvaljujem svakog dana sto sam zdrava. Zivot je prekrasan a ti si me rasplakala i jos par komentara ovde koje sam procitala 

Žene, glavu gore, jednom godišnje ultrazvuk i obavezno samopregled. Ako ne znate (a sigurna sam da znate) kako se obavlja, pogledajte u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi i naći ćete slikovit prikaz na zidovima. A mi koje smo se našle u toj situaciji imamo jedan ožiljak da nas podsjeća šta treba redovno da radimo

A za krme i ove ostale "frajere" uhvatite se žena ili nađite curu pa odradite taj pregled umjesto njih samih, mojne mi se ovdje nudite da virtualno prepipavate

P. S. Sonjice, šta da ti kažem kad sve znaš )))) :****

Soya hvala Allahu na vrijeme si otisla nikad se neponovilo nit desilo kome samo ostani tako jaka i hrabra   

Hvala Bogu da se zavrsilo tako kako je. Nismo svi te srece, jbg Ali je nekada kasno da se pitas "sta bi bilo da je bilo..". Nek ide zivot!

Ostala bez teksta ali me je licno pogodilo.Ne znam sta bih napisala. U svakom slucaju hvala za napisane redove.