Trudim se da budem „nepristrasni“ posmatrač...koliko je moguće. Meni su ispričano, ja prenosim vama.

Juče su svraćali u školu. Fin mladi bračni par.

-Primate li djake za upis?

-Naravno. Koji razred?

-Prvi.Znate...-Mi smo iz Obrenovca.. I znamo da je ostalo samo tri nedelje do kraja godine..Ali opet..Ona mnogo razmišlja...

-Razmišlja?

-Sedi i gleda u prazno...

Da...da..Strašna tragedija..

-Kakva Tragedija?..Živi smo i to je najvažnije!

I onda se zapitah..Odakle mi pravo da budem nezadovoljna?

samo kad je glawa na ramenima... a shto se tiche autizma kod deteta, pa tu su shkolski psiholog i pedagog (nametjem ti pos`o) da obawe par razgowora (wishe monologa jbga) i swe tje biti u redu... walda