Nisam ni znala da je tako lijepo rano jutrom voziti bicikl…nigdje nikog, svi spavaju, kuće,ulice, psi…nigdje žive duše…tišina...ne misliš na ništa...samo voziš, tjeraš pendale, osjećaš lagani vjetar u lice, nema misli, nema osjećaja…ničega…samo kapljice znoja teku ti niz leđa i onaj sportski feeling, adrenalin koji te tjera dalje i dalje….divno! Ima nečeg u toj jutarnjoj tišini, nečeg što me vraća k meni i što mi ovog trenutka jako treba...bijeg od svakodnevnice, interneta, buke, bijeg od ljudi barem na kratko...a to si mogu priuštiti...tako malo, a tako puno, ispunjavajuće...svakome je valjda potrebno vrijeme za sebe i svatko ga pronalazi na način koji mu odgovara...možda sam ja pronašla svoj... 

Ja beg tražim u dobroj i zdravoj šali i odličnom vicu...eo za tebe jedan...onako baš dobar 

Zbog krađe u trgovini žena se nađe se pred sudijom:
 - "Šta ste ukrali?"
 - "Konzervu breskvi"
 - "Koliko je breskvi bilo u njoj?"
 - "Pa šest"
 - "Šest dana pritvora!"
 Iz pozadine se dere muž:
 - "Gospodine sudija, ukrala je i konzervu graška!"

Jutro more iskljuceni telefoni svemirno samo  vetar imirsis borova se mesa sa mirisom mora .