Dakle, nemam pojma šta mi bi, izleteh kao iz topa pred sudom pravde sirena i mitoloških bića...i onih izmišljenih, takođe..

       A znala sam samo nije mi neko opravdanje. Šta mi bi da počnem da pišem? Da davim pošten svet? Pa nemam pojma nekako mi bilo udobno da tračam novosti iz sveta Neptunijade i društva mada se po pravilu ne trača..Lepo piše u pravilniku, ali ko bi pratio sve te romane...Mislim lepo sam do sada pisala domaće zadatke i dobro mi išlo, ponekad sam uspevala i da prevarim nastavnike malih sirenčića i da izvučem i dobru ocenu(..Srećnih li vremena)..

      Pa dobro sad šta ako gajim izvesnu slabost prema blogovima,pa šta ako volim da putujem suvozemnim morima, ponekad i pravim..Ma sve bi bilo ok da me ne uhvati društvo i kodeksi gde je red ćutati i plivati...A ja nekako tako ne umem...A i ne volim..

      I tako dok čekam presudu dragih mi, stiže mi poruka da Apolon pravi ludu žurku sa proročicama iz Delfi.Pa sad ako me ne bude bilo izvesno vreme....Tamo sam..Slavim)))

Volim te što nisi samo mitsko biće, nego si zaista kraljica morskih stena i talasa. Volim i to što smogneš snage da doplivaš na tim istim talasima u svet realnosti, a kosom zlaćanom zapletena ostaješ u bajci. Tvojoj bajci. Pozdravi mi jednog morskog konjica sa kojim sam delila tajne pod svetlošću punog meseca. Dugo ga nisam videla... Kako god, razumem njegovu ljubav prema morskim dubinama...

i tako kazhu da je breza kraljitze medj drwetjem... seru... nemaju pojma... stwarno izgleda gratziozno odewena u belu swechanu odoru, sa romboidnim listowima koji na wetru trepere kao biseri, a i zwuk tog istog wetra zwuchi kao pesma sirena dok se prowlachi kroz kroshnju owih uobrazhenih gospodja... ali.. jebe ih plod... od zakrzhljale shisharke nikad treshnja

Prelepo Sirenice...