Upoznah te na mestu gde mnogo toga ne postoji. Na mestu rasterećenom od pitanja "šta da obučem", koji parfem, koje cipele, da li je šminka dovoljno dobra. Na mestu gde prvi utisak nije od krvi i mesa. Mestu na kome ljubav ima veoma male šanse da opstane. Tamo gde ne postoji miris, ukus, gde se razlika u godinama skroz drugačije posmatra. Na mestu gde su suzdržanost, oprez, neodrečenost i neiznošenje detalja, iskusna normalnost u komunikaciji a ne čin odbojnosti. Na mestu gde se sitni detalji, neke reakcije, vlastitim tumačenjem pretvaraju u karakterne osobine i slikaju dušu. Na mestu gde se duše u nekim momentima vantelesno sreću, dodiruju, upoznaju, povezuju.. Na mestu gde se dolazi da se problemi bar na kratko stave u drugi plan, gde ozbiljne priče ne bi trebalo da postoje, da opterećuju. Na mestu bez obaveza, bez obećanja, bez posledica, koje se lako može napustiti..

Upoznah te tamo gde svaka priča ima neku svoju dimenziju, protkana vlastitom vizuelizacijom i  zaključcima. Gde se fizička odnosno telesna dimenzija svodi na fotografiju ili video. Tamo gde se uvek sanja i mašta o onome "šta bi bilo, kad bi bilo"...

I to negde tamo boli. Tome negde tamo nešto uvek fali. Fali telo, fali dodir, fali miris, fali neverbalna komunikacija, fali taj pogled oči u oči koji govori više od svih reči. Jer svaka ljubavna priča u realnom svetu i počinje pogledom.

A na tom mestu gde te upoznah, sva ta fizika i sva ta hemija i svaki pogled, dolazi posle, kasnije, zbog okolnosti koje nažalost, ne mogu da se promene. Upoznati i zavoleti nečiju dušu na tom mestu nije lako. Pogotovo nekome ko sve to dobro poznaje i prepoznaje.

I sve to vodi nekom budućem susretu na kome će te dve bliske duše dovesti svoja tela. Tela koja ipak imaju svoju hemiju. Tela koja su bez duše prazna i duše koje su bez tela nekompletna polovina. Ali i prvom pogledu, koji će za bliske i srodne duše, imati neku sasvim drugu dimenziju.

A do tada... ostaje nam da volimo ono što smo upoznali, da pravimo budale od sebe pokazajući koliko nam je stalo... Da se sačuvamo od nerazumevanja, sebičnog razmišljanja.. Za mene to znači da sam umesto da budem fina, hladna, rezervisana, radim na "svoju štetu" i kao što pesma kaže, da se pred tobom podelim sa sto

Za tebe možda još jedna u nizu, možda nova avantura, možda greška, a možda i jedva čekanje

Da sačuvamo i ne uništimo ono što će nas oboje boleti. Da damo šansu... TOM PRVOM POGLEDU 
 

mnogo lijepo   

U to ime jedna od mojih omiljenih pesama

eeee

to ti je draga moja karijes na mlecnom zubu

problem koji ce ispasti sam od sebe 

Onaj, na koga si mislila, dok si ovo pisala, treba da je ponosan-što te ima......prelepo...

Uvek treba dati sansu prvom pogledu...Navijam za susrete...napravis korak napred, da se ne bi kajao kasnije sto to nisi uradio. Ljudi se nalaze, kako u realu, tako i u virtualu. Nekada je to bilo doposivanje, sada je savemeno doba i tu je internet. Sve ima svoje prednosti i nedostatke, pitanje je samo sta coveka cini srecnim. Real...Koliko parova provedu zivot zajedno, da se ne poznaju, da unesrecuju jedni druge, da ceznu za lepsim desavanjima i novim ljubavima...H

Na ovaj ili onaj nacin ljubav je uvek ista.Ako leptirici zaleprsaju vredi  cekanja, strepnja, zelje, nadanja ,ceznje .I ljubav ima ispitni rok . Ha ha . Ja uvek glasam za LJUBAV.