U pjesmi sve je lako i stihovi teku onako po redu, baš kako bi moralo biti, i dobro je tako... Pjesma nas uvijek diže, iz nje se uvijek nešto nauči. I kad smo slabi, i kad nam je teško, i kada misliš da će ti srce prepući. Ako su stihovi vedri, razgaljuju dušu. I shvatiš da život nije stao, da dalje ide. Zaista. Uz stihove ohrabrenja i tvoje oči samo svjetlost ispred sebe vide...

Jovan JOVANOVIĆ ZMAJ

PESMA O PESMI

Kad se ono s prva greha
Nebo naoblači,
Te moraše ljudi
Iz raja izaći -
Ko kad sivi soko slomi
Svoje desno krilo,
Tako im je gorko,
Tako teško bilo.
Jedan drugog bolno gleda:
“Ovako se živet' ne da!
Ta mi kanda nismo ljudi;
Prazna srca, prazne grudi - 
U praznini muke s’ jate,
 - Zar nas kletve dotle prate?
Il’ će očaj da nas strati*,
Ili ćemo podivljati!”

Na taj vapaj, na te glase
Tvorac sveta smilova se:
 - “Ja dosudih vašem grehu 
Težak deo,
Al’ da tako težak bude,
Nisam hteo.
Siđi dole, kćeri moja
Najmilija!"

I kći siđe - to je bila
Poezija.

I na zemlji ko da novo 
Sunce sinu,
Te razvedri praznu tminu,
Pustolinu.
Gde je bola, gde je jada
 - Pesma blaži;
Gde se klone, gde se pada
 - Pesma snaži;
Gde su ljudi dobre ćudi
 - Pesma s’ ori;

Što ne možeš drukče reći
 - Pesma zbori;
Gde utehe nema druge
 - Pesma stiže,
A gde sumnja sve obori
- Pesma diže.

Evo majke kod kolevke
Čeda tija,
Čedo spava, a majka ga 
Pesmom njija.

Pesma miri* lepše nego
Cveće majsko,
A što pesma čedu želi,
To je – rajsko.

Eno crkve, božja hrama,
Pun je sveta;
Verni poju, pesma s’ diže
Kroz kubeta.
Gde god crkve, svud se taki
Glas razleže,
To pojanje slabe stvore
S bogom veže.

Nad mrtvacem pesma plače:
“Svjati bože!”
A iz groba nadi niču,
Pa se množe.
Ta i grob je tek kolevka 
Boljeg danja.
 - I zvona su samo pesme
Pouzdanja.

Evo svati, opet pesme
- Divni dani!
Pesma s’ peva mladoj nevi,
“Biser-grani”.
Pesma trese pred mladence
Rosno cveće,
Dovarava, dočarava*
Rajske sreće.

Eno ratar s teškim trudom
Ore rado;
Eno pastir u samoći
Javi stado;
Eno moba složno pregla,
Složno radi -
Trude, patnje i samoću
Pesma sladi.

Suzna majka sina čeka
Iz daleka;
A i sinak o njoj sneva
Pa popeva.
Pesma ide kroz svet ceo,
Ne mori se;
“Mila mati, bog će dati,
Nadaj mi se!”

Pod stoletnim hrastom sedi
Guslar stari,
Prošlost vraća, duše krepi,
Srca žari.

Haj što Srbin još se drži
Kraj svih zala -
Pesma ga je održala,
Njojzi hvala!

Gde je bola, gde je jada
 - Pesma blaži;
Gde se klone, gde se pada
 - Pesma snaži;
Gde su ljudi dobre ćudi
 - Pesma s’ ori;

Što ne možeš drukče reći
 - Pesma zbori;
Gde utehe nema druge
 - Pesma stiže;
A gde sumnja sve obori,
- Pesma diže.
Jer u pesmi nema mržnje,
Ljubav vlada,
U pesmi je cvetak vere,
Melem nada.
Ko ne shvati pesma šta je,
Šta li može,
Za njega si zaman ćerku
Poslo, bože!

Dok o rajskoj sreći sneva
Duša življa,
On će, kletnik, da se sledi
Il’ podivlja.

Neguj pesmu, njom ćeš skrotit
Ljuta tigra -
Ali pesma ne sme biti
Pusta igra.

Pesma mora biti sveta,
Biti čista,
Baš ko zvezda u visini
Što se blista.
Mora biti bogodana,
Plemenita,
Mora biti obasjana,
Istinita.
Mora teći iz dubine
Srca zdrava -
Takva pesma sve osvaja,
Pokorava.

Taku pesmu gaji, neguj,
Dok te traje!
Ne skrnav* je lažnom dušom,
- Svetinja je!
Progonite l’ take pesme,
Čiste, svete, 
Zbogom, srećo - zbogom, nade -
Zbogom, svete!

Pesma nas je održala, njojzi hvala

Kad citam tvoje blogove imam dojam da te neko u bliskoj proslpsti zestoko povredio.Sta ti mogu reci iz takvih situacija u istoriji su nastala neka od renek dela umetnosti .Glavu gore i osmeh na lice jer je sutra kako rece Vivijan lI NOVI DAN