Uloguj se

Smrt Jedne Djevojke Zbog Ljubavi

Sedela je sama na klupi u jednom parku njene
skole. Oci su joj bile vlazne a na celu se ocitavale bore tuge, tuzne
stvarnosti. Negov lik je lebdeo pred njenim ocima. Nasmejana bice bez
bola, bez tuge kao u san... Okrenula je prvu stranicu dnevnika sa zeljom
da bar u mislima bude s'njim, u njegovom toplom zagrljaju... Bilo je
vec kraj leta kada su poceli izlaziti. Isli su u istoj skoli samo je on
bio godinu dana stariji od nje. Kada je pocela nova skolska godina biili
su stalno zajedno i nestrpljivo su cekali zvona. Sve je tako brzo
prolazila... Okrenula je trecu stranicu dnevnika gde je pisalo "Srecna
nova godina 31.12" Sklopila je dnevnik. Te veceri trebao je doci. Minuti
su prolazili, ali se on nije pojavio. Uskoro je bilo pola deset. Ustala
je sa klupe u parku. Polazeci prema kuci, cula je njegov glas,
objasnjavanja, ispirke, suze, smeh i poljubce. Sve je opet bilo u redu,
sve je zaboravila u njegovom zagrljaju, i ako je znala da laze... Nije
htela pokvariti Novu godinu. Uskoro su poceli letnji dani, tiho je rekao
"hteo sam reci..." Znam, ne trebas mi nista reci! Ostacemo prijatelji!
Iako je bolela ta rec. Dugo u nocima je plakala, a kad bi ujutro ustala
jastuk bi bio mokar od suza... Bio je raspust. U razgovoru
s'prijateljicama bi ga zaboravila, al cim bi razgovor prestao, ko zna po
koji put bi okrenula svoju poslednju stranicu dnevnika koji bi vracao u
stvarnost! Opet je pocela skola. Vise nije bilo one Luciane koja bi
nasmejala ceo odeljenje, postala je povucena, zatvorena... Nije bilo
onih smedjih ociju koje su otkrivale nemir i veselje. Luciana se
ponosila, al nije videla kada bi joj neko reko devojcica. Ponekad bi joj
bilo drago kada bi bila u njegovom drustvu. Jednog dana su se svi
skupili u hodniku. Tamo je bio i njegov razred. Lucianin najbolji drug
slavio je rodjendan. Dobacio je Luciani cim je ugledao:"Luciana, sta je
sa onom smedjom devojcicom, zar je umrela? Ona mu je prisla, nezno ga
zagrlila i rekla:"Nikad emoj zaboraviti onu smmedjju devojcicu, koja je
umrela... Nervozno je gasio cigaretu, a kad bi podigao glavu, pogledi su
im se sreli. Prijatelj joj je dodao lutkicu koja joj je ispala iz ruku.
Luciana je napravila poslednji korak... bio je to poslednji korak. Pre
njom je bila nepomicna dubina smrti, svi su poceli vristiti videvsi kako
pada niz stepeniste, a ona nije cula ni jedan jauk, nijedan jecaj...
Krv joj je bila niz lice. "Luciana, Luciana..." cula je jecaj
prijateljice... Osetila je da je neko tiho sapnula zbogom i krenula u
potpuno nepoznati svet... Onaj dan kada je bila sahrana kisa je
neprestano lila. Duga kolona mladica i devojaka isla je za kovcegom
smedje devojcice....