NEDELJA

Tiha, oblačna nedelja, a ja se setih nekih davnih nedelja koje su počinjale mirisom kifli i kolača.

Nedelje u kojima se često čulo:  nemojte pojesti sve kolače, neka ima ako neko dođe; skloni stvari sa kreveta doći će neko; kupi još jedan hleb, može neko banuti.

I uvek je neko dolazio. Komšinica sa teglicom ajvara za probu. Rođaci. Drugari iz škole. Kumovi. Prijatelji. Kolege. Putnici namernici. Bez najave i dugih uvoda, tek pokucaju na vrata ili pozovu iz dvorišta. I svaki gost je bio drag i dobrodošao. Neko je dočekivan onim slatkim od šljiva, neko kafom i rakijom, neko ručkom, a neko i razmeštenom posteljom da prenoći i na vreme stigne na prevoz ili kod lekara.

Danas se kulturno najavljujemo, čak i svojoj deci. Odavno nemamo goste koji će poremetiti naš komfor i prespavati. Prerasli smo udaljene rođake. Kifle i kolače  ne čuvamo, jer ko nam je preči od nas samih. Družimo se po grupama društvenih mreža sa neta. Prijatelji nas ne posećuju, ali nas lajkuju.

Dolaze i prolaze nedelje i praznici, a mi se sve manje nadamo da će neko doći. Sve češće, bezbedno, zaključani, samujemo.

Izvor: autorka Lela Milosavljević

 

DOMAĆIN

U današnje vreme kad čoveka hoće da pohvale kažu da je uspešan, obrazovan, vredan, imućan, dobar… Nekada je postajala jedna reč koja je govorila sve domaćin.

Domaćin nije bio svako.

To je bio čovek koji zna red i običaj, koji ima vaspitanu decu, časnu porodicu, onaj kome se veruje.

Domaćin je znao kako se poštuju roditelji, za života i posle smrti.

Kako se dočekuje kum i ispraća putnik namernik.

Sa takvim se čovekom lomio slavski kolač, kumovalo i sedelo u gornjem kraju.

Njegova reč bila je jača i od bogatstava i od siromaštva.

U zlu nepokoran, u dobru ponizan. Častan.

Jasnih načela i moralnih normi. Nepotkupljiv i nepokolebiv.

Domaćin je mogao imati mnogo, ali i malo, ako je pitanje materijalnih vrednosti. Vredeo je kao čovek.

Mogao je živeti u selu ili u gradu, biti obrazovan ili nepismen.

Nije ga domaćinom činilo ni odelo, ni kola, ni kuća.

Time ga je činilo časno poreklo, sloga u kući, način razmišljanja, a ponajviše odnos prema ljudima.

Ko ne valja u svojoj kući, ne može biti dobar čovek.

 Ko je previše glasan nije siguran u ono što priča.

Ko nema milosti, nema ni hrabrosti.

Sećam se nekih ljudi koje su nazivali domaćinom.

I njih nisu svi voleli, ali im nisu poricali stečenu titulu.

Napisala je Lela Milosavljević.