Grupe - Pesme domaćih autora
Ljubivoje Ršumović
iza sedam mora
gde ceo svet spava
Spavati se mora
Ima u tom mestu
gospođica prava
koja nikad, nikad
ne želi da spava
iza sedam gora
gde sva deca jedu
jer jesti se mora
jedno roze cveće
jedan junak mamin
koji jesti neće
da se nađu, da se spoje
Ne treba ih prutom biti
već ih treba oženiti
Pa neka se cvećka
sa suprugom nećka.
[/FONT][/FONT]
[/LEFT]
gipsy, 15god
neki đavo čuči
neka muka čeka
da čoveka muči
Iza prve gore
pa u drugoj gori
čeka neka mora
da čoveka mori
Na životnom putu
pa iza krivine
čeka neka briga
da čoveka brine
Tamo gde u travi
cveta ljutić žuti
čeka neka ljutnja
da čoveka ljuti
Kad bi čovek znao
za sve što ga čeka
ne bi se ni rađao
u liku čoveka
Već bi bio ptica
ili vredna pčela
ili samo bagrem
negde nakraj sela.
[/LEFT]
gipsy, 15god
Domovina se brani lepotom
Domovina se brani rekom
I ribom u vodi
I visokom tankom smrekom
Što raste u slobodi
Domovina se brani cvetom
I pčelom na svetu
Makom i suncokretom
I pticom u letu
Domovina se brani knjigom
I pesmom o nebu
Sestrinom suzom majčinom brigom
I onim brašnom u hlebu
Domovina se brani lepotom
I čašću i znanjem
Domovina se brani životom
I lepim vaspitanjem
gipsy, 15god
Deca mogu da polete
Deca mogu da polete,
treba samo da se sete,
treba samo da požele,
da zamahnu,da se vinu
kao ptice nežne,bele
ka zvezdama u visinu.
Da zamisle,
da se sete:
kuda žele
da polete!
Deca mogu preko neba
na krilima lepih želja,
odlučiti samo treba,
setiti se prijatelja,
osetiti radost šta je,
radost deci krila daje.
Da zamisle,
da se sete:
kuda žele
da polete!
gipsy, 15god
U jednom danu U jednom danu U jednom danu [LEFT]Svakog dana
Hiljadu i četiri stotine minuta
Ljudi se mogu rastati
Hiljadu i četiri stotine puta
Ali samo jedan
Rastanak će da boli
Kada odlazi
Osoba koja se voli.
Osamdeset šest hiljada sekundi
Čovek može ispratiti
Osamdeset šest hiljada ljudi
Samo jedan lik
Ne nestaje bez traga
Kada odlazi
Osoba koja je draga.
Dvadeset četiri duga sata
Dvadeset četiri gosta
Mozete skinuti s vrata
Samo jednog
Uvek natrag zovete
Kada odlazi
Vase rođeno dete.
Ma koliko bio dugačak
Čovek u srcu čuva
Jedan potajni zračak
Da će i sam
Biti negde daleko
Kada odlazi
Onaj najdraži neko.
[/INDENT][/LEFT]
TTajanstvena, 15god
BRAĆU NE DONOSE RODE
Jednog dana rešio moj tata
Za rođendan da mi kupi brata
Pitao je u dućanu
Gde prodaju suvu hranu
I kupus iz Srema
Al' rekli su mu nema
Tražio je u Banatu
I u jednom internatu
Obišao Crnu Goru
Ronio po plavom moru
Posetio one vode
Što somove proizvode
Gde se šaran sprema
Al' rekli su mu nema
Onda jednog lepog dana
Dođe mama nasmejana
Pravo iz porodilišta
Kao da to nije ništa
I reče sa vrata
Donosim ti brata
A tata
A tata zborit ode
Dosta je bilo bajke
Braću ne donose rode
Već ih rađaju majke
gipsy, 15god
Moja glava dok radi radi
Moja glava dok radi – radi
Kao buldožer
Il' tigar mladi
A kada ne radi – ona se hladi
Na jastuku se hladi
U mom jastuku ima čičak
Jedan san mali
Jedan sničak
Čim trepavice oko svuče
San se u moju glavu uvuče
Počne da leti po mojoj glavi
Pa čas se žuti
Čas se plavi
Pa mi najlepše slike redja
Ovde u glavi ispod vedja
Sutra ujutru kada svane
Ja neću dati
Snu da stane
Hoću da sanjam danju i noću
Odlučio sam
I tako hoću
IceCold, 15god
A MAZE TATINE
Mamine maze
Na čistoću paze
A tatine maze
Na čistoću gaze
Mamine maze
Jedu dok je taze
A tatine maze
Razbijaju vaze
Maze mamine
Piju sok od maline
A maze tatine
Piju batine.
PUĆI ĆU OD SMEJALICE
Pući ću od smejalice
Kad čujem za grejalice
I šporete na struju
Kuća bez dimnjaka je kao šator
I samo onaj ko je mator
Kao penzionisani navigator
Greje se uz radijator
I to mi je neka kuća jaka
Bez pramena dima iz odžaka.
BABA ROGA
Ima jedna pećina stroga
u kojoj živi Baba Roga.
A ja sam, valjda razumete,
jedno veoma hrabro dete.
Pa sam rešio, upravo stoga
da joj pokažem njenog boga!
Ali uprkos mojoj galami
Baba Roga se krije u tami.
Nudim joj limun, nosim joj krušku.
Al' ona ni da pokaže njušku.
Da li postoji, il' ne postoji?
Uglavnom ona se mene boji.
