Ovo je moje oprostajno pismo,nemam nista tako da nista nikom i ne ostavljam jel te. Od prvog trenutka kad sam se rodio trebao sam da umrem al su me povadili,onda razvod,maltretiranje,pa dolazak ovamo.Da ga ne tupim mnogo.Jedino sto sam voleo se predaje vrlo lako iako mi prica da me voli i da ne moze bez mene,ona itekako moze i hoce.Od 8. razreda sam razmiljao da se ubijem,posle nekoliko godina sam i probao a sad napokon shvatio.To mi je sudjeno,JEBE SE SVIMA VAMA ZA MENE.Epa gospodo uzvajte,jer zamislite sta,jebe se i meni,ali ne za vas,jer sam vas voleo,jebe mi se sto vam se jebe.Jedan je zivot,prozivi ga i ta sranja mene ne doticu.Na vas nikad nisam ni racunao,samo na jednu osobu,a kad sam shvatio da se i njoj jebe epa onda...Uradite matematiku.Imam mane imam slabosti ma prepisite mi sta hocete ali nemoj za srce da me ujedete.Ja znam ko treba da me voli ko moze da me voli i ko hoce da me voli,ali da mi neko kaze da me voli a da mu se pritom jebe za mene sa nekim jadnim izgovorima i plus kao da je jedva cekao da se to desi...To je za mene kraj,bilo je lepo dok je trajalo zar ne...Normalno svu krivicu prihvatam na sebe,zato i pisem ovo govno da se vi gospodo ne bi osecali odgovornim...Jer taman posla,kako bi to zvucalo...Da vi za nesto budete odgovorni,epa niste!!!!!!!!!!
Ja sam se sam rodio,sam sam se napravio,sam sam se razveo,odlucio da zivim bez oba roditelja,i odluci da me bacate kao jebenu odbojkasku loptu preko mreze kom kako prdne!
Ja sam odlucio da nemam nista iako sam mogo da imam sve,ja sam jebeno odlucio da u kolevku cekam da vi srazrite i postanete ljudi,ja sam odlucio da nikad srecu u zivotu nemam,da se meni nista ne moze lepo desi,i kad mi se desi da mi to izadje na nos...Na kraju JA sam odlucio da se ubijem,jer vam smetam jer vam se apsolutno jebe za mene. Hvala meni
I da sad su mi svi drugi krivi sto sam bio sjeban u startu i sto se nisam digo iz prasine sranja koje su me okruzivale ceo zivot,sto ne volim dovoljno svoje roditelje kojima se cini da im je jedini cilj u zivotu bio da im se jebe za nas a kad su shvatili bilo je kasno pa su rekli,jebiga,momci su to,snaci ce se.
E kad se nisu snasli samo su medjusobno prebacivali sebi odgovornost.
Aplauz za vas,da ste hteli da budete veca govna,u Mac'Donalds bi ste zavrsili.
I shvatite,nije meni krivo sto ste me napravili,odhranili i pritom sve usrali kolko ste mogli.
Za to vam hvala,meni je krivo sto ste me napravili a niste hteli,pa sad sam vam teret.
A nemate jebeno pojma kako se to odrazava na mlad um.
Epa evo ovako,tako sto jedino do cega mi je stalo u zivotu vise nije pored mene,i vi sad mislite kako sam ja sam kriv za to i kako vam se jebe,epa razmislite ko mi je jebeno bio uzor.
Nije meni tesko da skoncam sa sobom,niti da vama oprostim,meni je samo jebeno krivo sto ne mogu da usrecim onog kog zelim,ali sto bi vas to interesovalo zar ne.
Uglavnom,ja sam reko sta sam imao,jedino do cega mi je bilo stalo i sta sam voleo ja vise nema...odkud znam mozda je nikad nisam ni imao ali...bolje i to nego nista...Volim je vise od svega,srce mi place za njom,jebe mi se dali to shvatate,ali to je moje,pardon,bilo moje...Jednom kad zatvorim oci taj lik ce da mi ostane poslednji u secanju.A vama preporucujem malo vise razumevanja jedni za druge i malo vise saosecajnosti,ne zasniva se sve na jebenim parama i na korist.Ima nesto i u saosecajnosti,razumevanju,ljubavi...
Uostalom samo se tako razlikujemo od zivotinja zar ne.

Dragi Mladi Ume

život je tragedija za onog ko oseća, a komedija za onog koji misli (ovo sam negde pročitala
zato nemoj samo da osećaš nego i misli malo.
samoubistvo je mnogo sebičan i pogrešan čin (kažu na onom svetu plutaćeš u nekom blatu, gov.... ili tako nečem baš gadnom i samo će nos da ti viri i to povremeno)

ili im oprosti ili teraj u pm, i počni da voliš sebe

super si ti

nemoj da se ubijaš, neće ti smrt pobeći