ZALJUBLJEN U LJUBAV
(Gabrijel Garsija Markes)

Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života,
moguće je da ne bih kazao sve što mislim, ali bih nesumnjivo mislio sve što kažem.
Stvari bih cenio ne po onome što vrede, već po onome što znače. Spavao bih manje, sanjao više.
Shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šesedeset sekundi svetlosti.
Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok drugi spavaju.Slušao bih druge dok govore...
i kako bih uiživao u sladoledu od čokolade.

Bože moj, kada bih imao jedan komadić života... Ne bih pustio da prođe ni jedan jedini dan,
a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim.
Dokazivao bih ljudima koliko greše kada prestanu da se zaljubljuju kada ostare,
a na znaju da da su ostareli kada prestanu da se zaljubljuju.
Deci bih darivao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete.
Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starašću već sa zaboravom. Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi...
Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine a da ne znaju da je istinska sreća u načinu savladavanja litica.
Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne malom šakom svoga oca da ga je steglo zauvek.
Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi.
Tolio toga sam mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće korirsti,
jer kada me budu spakovali u ovaj sanduk, ja ću na žalost, početi da umirem.