Šandor Petefi

Šandor Petefi, vodeci pesnik madjarskog romantizma. Krsteno ime mu je Aleksandar Petrovic, rodjen u braku oca Srbina iz Madjarske i majke Slovakinje. Rano je napustio skolsko obrazovanje, posvetio se knjizevnom radu, novinarstvu i revolucionarnoj aktivnosti. Ucesnik je revolucije 1848. godine, gine u borbi 1849. godine u dvadeset sestoj godini zivota. Petefi je lirski pesnik, epski pesnik, romansijer i dramski pisac. Svetsku slavu je dostigao ljubavnom, deskriptivnom i revolucionarnom lirikom.



Luda

Smir'te se! Skin'te mi se s vrata!
U poslu sam, žuriti se moram.
Biram zrake vrelog sunca, pletem bič,
da išibam ovaj svet.
Smejaću se kad ga stane jauk,
k'o što se on smej'o kad sam plak'o ja.
Ha, ha, ha!

Jauk i smejanje - to je ovaj svet,
dok god smrt ne dodje i ne vikne - mir!
Da, i ja sam jednom umr'o,
otrova mi daše baš iz one čaše
iz koje mi vino popiše.
Pa ubice, šta činiše?
Da ih niko ne okrivi, čelo glave moje došli,
nada mnom su suze lili.

Htedoh veće da se dignem da im nose poodgrizam,
ali opet nisam...
Neka nosa, nek imadu,
nek skapaju svi u smradu
kad trunuti stanem ja!...
Ha, ha, ha!

Šta je čovek?
Neki vele: koren cveta što u nebo cveta.
A ja velim: cvet je čovek!
Al mu je koren u paklu stvoren!
Od mudraca jednog to sam naučio,
od mudraca što je luda bio.
Luda bi zato što j' od gladi skap'o,
zašto nije klao, ubijao, krao?
To ga pitam ja!
Ha, ha, ha!

Kad jabuka sazre - sa drveta padne.
Padaj, zemljo, padaj!
Ti si davno zrela!
Ja ne mogu više čekati, još do sutra samo...
Ne bude l' strašni sud, neću žalit' trud,
prokopaću pola zemlje, napuniću prahom,
Podžeći ću mahom...
Nek se raspe sve u prah...
da s' osvetim ja...
Ha, ha, ha!

Smir'te se! Skin'te mi se s vrata!
Biram zrake vrelog sunca, pletem bič,
da išibam ovaj svet.
Ha, ha, ha!