Uloguj se

`ladovina - Blogovi

Ne volim da gubim!

Kad stekneš one koje možeš da nabrojiš na prste jedne ruke a zovu se pravi prijatelji onda si kažu bogat čovek. Tako ih ja stekoh svih ovih godina unazad. Njih dve su po mnogo čemu bile posebne osobe, i slične i drastično različite. Njih dve se nikad, pre nego što su mene usvojile za prijatelja, nisu ni družile ali ih je život i muka gurnuo jednu drugoj u ruke. Čak su i delile krov nad glavom nakon strašnog požara u kojima je jedna izgubila sve što ima materijalno a druga zamalo izbegla istu sudbinu. Obe su bile samohrane majke sa po jednim detetom i za njih su ginule. Onda, jedna je bila totalno posvećena detetu i lični život nije imala a druga je volela da "živi" ali je dete bilo uvek na prvom mestu. Dete ove druge oca nije poznavao niti je majka htela da dete ima oca (tako su se dogovorili rekla mi je jednom). Prva je meni bila oslonac u životu a drugoj sam bila ja. Njen sin je malo stariji od mog, on mi je bio razlog što joj pomažem. Vukovac i prepametno storenje, borio se kao lav da uspe iako mu je život nameštao nogu, uvek. Menjao stanove (straćare) sa majkom koja je jedva spajala kraj s krajem i jurcala s posla na posao da obezbedi za osnovno. Stanovi puni vlage, bežao je iz njih u igraonice, kod drugara ali je i dalje bio odličan đak rešen da uspe. Nas dvoje nismo mnogo pričali. Ponekad kad ga sretnem u prolazu, pitam kako je u školi i tako to. Bilo ga je sramota garant gde i kako žive, nije znao da meni to nije važno. Muke žive gledas i daš kol`ko možeš od sebe da pomogneš, eto.. al đavo ne ore i ne kopa...desilo se najgore.

Nije meni što njih dve ostaviše mene, jedna pa druga, u roku od samo tri meseca početkom ove godine, nego što tako brzo obe odoše Bogu na istinu,  i obe ne tako stare i sa još onoga što su trebale da dočekaju, jedna unuče a druga prvu sinovljevu desetku. Jadala mi se, ova druga, kako će ona bez sina kad ode u Beograd, nema nikog svog, navikla da je on centar sveta i govorila mi kako ću da vidim ja sledeće godine kod moj sin ode na stranu kako je to strasno. Ajde rekoh, ne budali, pa oni su ljudi već, sta baljezgariš, snaći će se, a ti brineš bezveze. Ćuti pa zaradi, da ima para a za ostalo se ne sekiraj, a tebe bre ko J, ima da se naviknes da si sama i kvit. Kao da je znala da se rastaju zauvek. Ode žena ko od šale. Pregled, lose vesti, operacija, kraj. Javili su da je umrla, 50 godina, a već sutra joj sin polaze prvi ispit. Majko moja mila. I kako sam uspela da progovorim s njim ne znam...  rekoh mu samo izadji na ispit razbij to i dodji da je sahranimo. Jebiga, nije lako dobiti prvu ocenu i to 10 iz najgoreg predmeta na faksu  u predroku (poslusao me je kad na sta da izadje) i znati da sutra treba majku da sahraniš. Kakva je to snaga?! Glupi rak i još gluplji infarkt. Ova prva ode od infarkta, posle samo tri meseca od ove druge ..bez da je rekla, jao. Uvek je bila snažna i jaka kao stena. Al jebiga. 

Još malo da prođe jesen pa zima proći će i godina kako ih nema, čekamo unuče od prve, a mali od druge je dao godinu, sad smo u fazi prikupljanja papira za dom, za kredit, za stipendije, prosek 9, ludilo, našli smo i posao preko leta, gde da prespava, nadjosmo nacin za nekakvu socijalnu pomoc, pokupili neku očajnu privremenu porodicnu penziju, overismo zdravstvenu i eto..čujemo se u vezi svega.. al kad god pozove meni neka knedla u grlu stoji i neće da prođe.. i pitam se zašto život šiba ovo dete, šta je skrivilo? 

nemam naravoučenije, osim pomozite kome mozete, budite ljudi ...a meni puno nedostaju obe moje drugarice ne umem da opisem koliko..opsovala bih jer ne volim da gubim..a izgubila sam.

 

`ladovina

Žensko, 45 god., Srbija
9 god , 86, 9 mes

Najpopularniji korisnikovi blogovi