Uloguj se

quietly - Blogovi

Čekam te napolju

Veličanstveno i moćno je hodati po mostovima, slušajući reku kako se osmehuje dok se puna ushićenja razliva uzanim koritom.

 

Svi ti mali šumovi, šaputanja, koju priroda oslobađa, mogli su da završe ili kao nota Vivaldija, ili kao tekst Dostojevskog. Ali, nisu. Završili su među mojim spisima.

 

Šetajući danas, videh da je sve lepo..

 

Lep mi beše i jedan besan oblak, koji je sve činio da pokvari vesele vesti koje su ptice bedemom pronosile. Tom sam oblaku čini mi se, i posvetila najviše pažnje. Mislim da mu je to i bila namera. Zamolila sam ga da se oblikuje u najlepšu poruku svetu.

 

Rastezao se, uzdizao, i načinio od sebe veliko srce.

 

Bila sam srećna. Nisam ni primetila kada je pala noć. Osetih samo da me neko ogrnuo preko leđa jaknom.

 

-Mama, hajde kući. Hladno je..

 

Emma_ pre 4 god

Prelepo uhvaćen trenutak... Lirska, jaka emocija..Bravo!

quietly pre 4 god

Hvala Emma_ 

tri_praseta pre 4 god

ja kao i swaki pesimista, wetj widim opasnost od poplawe, urushawanja mosta, ili barem grada iz tog sawrshenog oblaka, a i taj shto te ogrnuo jaknom mozhbiti neki tip sumnjiwih namera... tjuti dobro si proshla

quietly pre 4 god

Mož' da laješ kol'ko 'oćeš! Dok me ne ujedeš.

Sjaj U Tami pre 4 god

P_t_i_c_i_c_a pre 4 god

Taj oblak je pticica pocerala krilima.. lepo bravo..

quietly pre 4 god

Hvala ptičice mojo