Uloguj se

aisa - Blogovi

Oci deteta

Mirisala je na tezak miris luka ,spanaca, i bebi sapun. Mozda je tacno da mirisi ostaju urezani u nasu svest jako dugo. Cesto mogu da osetim da vaduh mirise na nju 
iako je prosla citava godina od kako je nema, pogotovo u onim momentima kad mi je najteze, kad sam najlomljivija, kad sam najslabija. Najmanje je osecam kad 
mislim na nju.Tad mogu samo da vizualizujem odredjene momente, kao kad sam je prvi put ubedila da joj nalakiram nokte. Radost i nestasluk u njenim ocima tad su 
bili mozda  izrazeniji nego ikad.Gledala je svoje krive prste, kvrgave i suve , sa iskrzanim noktima kako sijaju u svetlo bez boji i rekla : joj psovace me cerka. .
Ma nece, reci joj da je to zastita da nokti ne pucaju. Djavole, sve ti smislis .
Upoznala sam je pre 13 godina kad sam se doselila preko puta njene kuce, dosla je jednog jutra na moj prozor dok sam ja plakala pored istog jer sam kupila neku kameleon zavesu.
I danas mogu da se zakunem da je na pijaci bila svetlo oker boje .Na prozoru je to drecalo narandzasto.
Od tada nije proslo jutro da ne zakuca na moj prozor, do pre par godina . Tada prvi put nije isla do radnje jer joj je bilo tesko i od tog dana ja sam odlazila umesto nje.
Ili ono jutro kad je dosla i donela mi da mi pokloni razboj svoje majke . Imala je kcer, 4 unuke, 2 sina 4 unuka i mnogo praunucadi. Odbila sam poklon ali nju je bilo 
nemoguce odbiti. Mesecima me je ucila da radim na razboju uvek sa nekim novim idejama, mozda jer njeni prsti vise nisu mogli da provlace niti,
a niko drugi nije hteo umesto nje. Mozda jer je bila usamljena koliko i ja . Mozda...
Prvo voce iz njenog dvorista jela sam ja , ako je bilo jedno jaje , donela bi ga meni. Uvek je bilo prvo ja pa ostatak sveta.
Njena ljubav je cinila da budem bolja od sebe.
Setim se svega i to su momenti kad se kroz suze smejem.
Kad sam je prvi put odvela u fensi kafic, naterala je da upali prvu cigaretu, vozila kolicima kroz dom za stare i nemocne...
Tamo valjda stignu oni koji imaju decu, kucu, unuke, praunuke i krive prste.
U sobici 2x3 sa malim prozorom, na kom je cuvala papricice koje sam joj zasadila u saksiju i mini paradajze.
To je valjda konacno odrediste onih o kojima ce kasnije pricati kroz smeh i uvek samo sa lepim secanjima.To je mesto gde se ostavljaju majke .
Upoznala sam je pre trinaest godina i rekla je da ima 83 godine. Svake godine od tad kad bih otisla sa cvecem za njen rodjendan slavila je bas 83. rodjendan. Takva je bila,
puna mana, sa krivim prstima, teskim nogama i ocima deteta.
Jednog jutra neko je pokucao na prozor, nisam se ni okrenula, ali to je bilo vreme kad je ona pokucala prvi put. Steglo mi se u grlu kao da me je neka nevidljiva ruka obgrlila 
celicnom snagom, otvorila sam : baba je nocas umrla . Suze su se zaledile u oku, kao olovo, kao teg, kao bol.
Tri dana sam provela sa njima a njena unuka me je pitala jel su moji nokti pravi i jao da rekla mi je baba za neki gel da si joj mazala, sta koristis ...
U nekom momentu dok su kroz smeh pricali o njoj neko je pomenuo da su joj jednom nasli cigarete u sobi doma...
A ja ,pa mene je zauvek promenila, zena koja je bila majka, baka, prijatelj , zena koja je mirisala na luk, spanac i sapun za bebe, zena sa krivim prstima i ocima deteta...

tony* pre 3 mes

Kažu da niko nije slučajno svratio u naš život. Tu smo jedni za druge na putu do ispunjenja svoje misije...u ovom čistilištu.

Sinorita pre 3 mes

Uh,podsetila si me na moju najdivniju bakuuu koja vise nije tu godinu dana,NEOPISIVA i VECNA ljubav

DA LEPOJE PO MIRISU PREPOZNATI NEKOG. ZAVREDEO JE.

tri_praseta pre 18 dana

Lepa prica. Pomalo tuzna. Ali bas lepa

aisa pre 17 dana