Sve što radimo po prvi put u životu, radimo sa nekom dozom straha, valjda to tako treba da bude, ali nasa savest je tu samo da nam još vise oteža posao , provlače se kroz misli pitanja:

- Da li ću ja biti dobar u ovome?

- Da li ću se uklopiti?

- Ima li sve to smisla?

Tako je bilo meni, prvog puta kada sam dobio tri različite sveske u kockice, linije i blanko svesku, još pride komlet knjiga za prvi razred  osnovne škole, bojice, blok br.5  obavezno crni šortc za fiskulturu i bela  atlet majica.               Iz tog perioda sve počinje, naučis da pišeš, čitaš, slušaš  (ili to bar izleda tako kao što je u mom slučaju bilo), da crtaš, znate  svi o čemu pričam ovde, svi smo to prošli.

Postoje jos teže stvari u tom dobu, koje su mene mogle da zakače, a  to je prva ljubav iz školske klupe.

To je baš veliki problem u tom uzrastu kada ti se tako nešto dogodi, strah od svesaka, knjiga i recimo bloka br.5 zvuči smešno u  poređenju sa ovakvim izazovom.

Najgore od svega što u tom uzrastu ne mozeš ništa da preduzmeš,  ako upadneš u bilo kakav ragovor tipa što ima moderniju pernicu od  tebe ostala deca će te ismejavati (znam kako je , čini mi se kao da su  taj zanat učili od mene).

Sada zasigurno znate kuda vodi nastavak ove priče, ovo je ljubavna  priča sa unhappy end - om.

Prolazile su godine, izmenjalo se više predmeta, neke smo izgubili, neke dobili. Opet se vraćam na ono strah od prvog puta, ali već tada  očekuješ da to i nije toliko strašno , najgore je prošlo ili ipak nije jer ja  svakako na neki način moram da joj kažem za početak bar "ćao,  kako  si" nikako da dođe taj trenutak ( došao bih da ja nisam tolika  kukavica).

U šestom razredu se stvorila idelana prilika za to , da objasnim,  nemam više 7 godina nego 12 i manje me je zanimalo šta će ko reći za  mene, svaki učenik je birao sekcije u kojima želi da bude, ja sam  izabrao  auto - moto sekciju ( u bliskoj budućnosti napisaću blog “Moji  prvi kontakti sa motornim vozilima&rdquo shvatićete zašto, moja prva i jedina  školska ljubav se prijavila za baletsku sekciju.

Počeo sam da se raspitujem o tome čak i nešto da pročitam samo  zato  da bih počeo neku konverzaciju sa njom bar o toj temi. Poenta  toga je bila  da ne zaboravim , radio sam one glupe stvari što  mi je  majka govorila pre svakog kontrolnog "knjiga ipod jastuka" kad  prespavaš bolje naučiš, ovako je to nešto izgledalo:

Balet je teatarski oblik igre koji je počeo da se razvija u zapadnoj  Evropi tokom renesanse (1300-1600). Baletska tehnika se sastoji  od stilizovanih pokreta i stavova koji su razvijeni tokom vekova u  tačno određen, iako donekle promenljiv, sistem nazvan akademski  balet (fr. danse d’école). Sama reč balet označava i muzičko delo u  kojem se koristi igračka tehnika kao glavni način izražavanja radnje.  Ovakva dela su često, ali ne i uvek, praćena scenografijom i  kostimima.

Svaki sledeći ragovor je išao laganije, i ja sam bio opušteniji, ali opet  trebalo je reči za moja osecanja prema njoj (što ni u jednom  mogućem smišljenom scenariju ne bi postojala teorija da kažem nešto  tako).

Prolazilo je vreme, pričali i druzili smo se intenzivnije nego proteklih  godina, pronašli smo zajedničko interesovanje u muzici, verujem da  je čak i sada veliki fan guns 'n’ roses - a , naše drugarstvo se proširilo i  van škole, tipa razmena kaseta, blejanje na gajbi , slušanje muzike, ali i  dalje nisam znao kako da kažem, što me vraća na poslednju nedelju  školovanja u osnovnoj skoli. Morao sam to tada da uradim jer posle  nikada neću moći, a i ne bi bilo to to.

Rekao sam joj sve na putu do njene kuće, poklonio sam joj srebrni  prsten čisto da me se seća po nečemu.  Kraj školske godine i kraj  osnovne škole, naši putevi se tu razilaze. I  ne samo to, nisam u tom kraju  selim se.

Posle toga sam je još samo jednom video u zavrsnoj godini srednje  škole, bio sam na nekih 3 metra od nje , pogledala me i nasmejala se.  Pravio sam se kao da ne postoji , shvatila je da je kuliram.

Na kraju pouka:

Moj život bi bio manje komplikovan da nisam ništa rekao i pročitao o baletu.

Uaaa... Ja se taman ponadao da si upisao balet zbog nje...nisam siguran da je ovo zadata tema

ma zbog nje jos uvek depiliram noge, balet je previse za svaku( ta se nije rodila)

injaooooooooo diwno, produhowljeno, osetjajno.... saw sam se raznezhio....samo nastawi da pishesh owakwe blogowe wladimire mada sam ochekiwao malo wishe gej blog od owoga...kiss kiss beng beng...

a sad ozbiljno...owo je bio "underdog" blog?

Dakle, open your mind, express yourself etc... vidi kako to Miša radi

Edited by najtmer, 2012-03-28 10:06:09

Gej is ok

ovo nije kao underdog blog vise je kao pokusaj toga bar sam blizu bio

I roze font?

Šta napraviše od onakvog čo'eka !

Meni je skroz divno da ti i sada misliš na nju i to sve sa roze slovima

haahah ! nisam sve procitala, ali vec nekoliko puta citam, strah od "prvog puta."

Ja odma se setim mog prvog puta, hahahah!

To nije bilo u skoli

Edited by 4ever21, 2012-05-08 13:41:21