OPROSTI MI... Zašto je tako teško izgovoriti ove dve reči?

    Možda time pokazujemo svoju nesavršenost... Možda je lakše pustiti da se prijateljstvo uništi, veza prekine... Možda...

    A možda medju nama postoje oni koji nikada nisu pogrešili, pa i ne znaju da u našem rečniku postoje ove dve reči? Možda...

     Da li smo slabi ili jaki kada nekome priznamo svoju grešku? Da li se plašimo sebe ili onog koga smo povredil?

    Da nije u pitanju ponos?

    Dušan Kovačević je jednom rekao da svaka reč ima svoju težinu i da se one mogu meriti u kilogramima... Ove dve reči su onda sigurno teške bar tonu.

    Šta vi mislite?

UHHHHHH....... BOLJE DA CUTIM..... CMOKKKKK !!!! VTBM

ama nije problem ako si svrano pogresiooo da kazemm oprostimi mi

odlično postavljeno pitanje.samo mngi od nas trebamo znati priznati kad nismo u pravu

i zbilja rećiOPROSTI MI.možda smo ponekad previše ponosni .

iako znamo da nismo u pravu.i teško nam je to reći.

trebamo to prevazići i spustiti se u realan svijet svijet u kojem treba se tražitiOPROST

i znati OPROSTITI.

Ni meni nije bio problem da trazim oprostaj ako sam pogresila, mnogo vise pece griza savesti od toga sta ce ko da kaze ili misli, ali mi se desavalo i da neko trazi oprostaj pa tera po starom. Sve teze i redje prastam drugima a sebi nikako.

Meni ta rijec cini zadovoljstvo i olaksanje ako sam zaista nesto pogrijesila, nije mi tesko reci

ja naravno ne griješim,pa nemam potrebe da tražim oprostslažem se s džipsonokom,najteže je oprostiti sebi,mada,za razliku od nje,ja praštam i drugima(i njoj oprostih ucjenu)'ljudski je griješiti,božanski opraštati'-alexander pope