Natalija79 - Zid

"Ne kradi osmeh sa lica mog,

Ti sve što slažeš mogu i ja to.

Teške su reči, k'o stara rana,

Svačija si žena, lutalica znana,

Tiha robijo, sve bih oprostio...

Kome usne noćaš nudiš?

Da l' se s nekim jutrom budiš?

Naša ljubav, baš je teška,

Ti si život, a i greška...

Ja nisam htela da tako završi to,

Želela sam da vreme uteši bol,

Kad hladan jastuk natopim suzama,

Kad utehu tražim u drugim ljudima,

Tiha robijo, da l' si oprostio?

Hvala Ema