Toliko se toga skupilo u meni...svoje misli ne mogu da organizujem onako kako bi trebalo i to me najviše brine.Znam da sam emotivac i veći nego što bi trebalo za osobu koja se bavi ovim poslom,ali jednostavno ne mogu to da kontrolišem.

Bolnica i nije baš najbolje mesto da se započne jedan mladi život.Gledam ta unezverena lica roditelja koji dolaze da posete svoje bebe...Gledam im i poneke osmehe koji se potkradu,dok ih gledaju kroz prozorče inkubatora.U njima su pomešana osećanja...strepnja,isčekivanje,ljubav,strah, nežnost i sve ono što iz njih proističe, začinjeno sa novim osećanjem roditeljstva.Znam da je jako teško pomiriti tako suprotna osećanja koja istovremeno žive zajedno – ljubav i strah! Ovi roditelji moraju pronaći svoj način, moraju da veruju u bolje sutra...jer ako u nešto ne veruješ...čemu onda da se nadaš?Znam da  nas gledaju kao na nekog ko će im pomoći u borbi za taj majušni život.To me je uvek i plašilo.Šta ako taj majušni bebac ne može da izgura bitku svog života?Kako objasniti njegovim roditeljima,koji su sa toliko ljubavi ga doneli na ovaj svet?

Tako je i mali Veljko izgubio svoju prvu bitku...bitku za život.Pokušavali smo,davali smo svoj maksimum,da njegova mama jednog dana čuje njegovu prvu izgovorenu reč...da vidi njegove prve korake...Nažalost..ovaj put nismo uspeli.On je bio od onih beba koje na samom rodjenju imaju nizak procenat šansi da preživi,ali smo se svi nadali...Bio je tako majušan,sa takvim nebo plavim okicama koje su caklile kao da nam žele reći nešto,ali od svih aparata na koje je bio priključen,nije mogao.

Veljko je bio poseban...za dva meseca boravka na mom odeljenju,mnogo sam se vezala za njega.Imao je sve privilegije...prvi je bio ujutru kupan,prvi je dobijao svoj minijaturni obrok od 10 ml mleka...Kod ovako prevremeno rodjenih beba,svaki nežni dodir kažu da je lek.Žao mi je što nisam uspela više vremena da provedem sa njim,možda ne bi se sve ovako završilo....

Jednom mi je neko rekao...''Nemoj nikada da žalis za onima, koji odlaze, jer si dao sve od sebe...znam, sada to ne mozes da shvatiš...to ćes shvatiti kada sam budeš odlazio od njih..,koji su dali sve od sebe da ostaneš jos malo...'' I bio je potpuno u pravu...

''Proverite da li ste zaista dobar čovek. Pomozite onima koji vam ne mogu uzvratiti.''

Dušan Radović

Edited by delta, 2013-02-07 13:08:13

Koliko mene rastuze ovakve price  Slaba sam na svako dete i znam koliko je nekim parovima tesko da se ostvare kao roditelji (prolazim kroz isti pakao),na kraju svega toga doziveti ovako nesto je zaista bolno.

ja sam na radost mojih roditelja pobedio u toj bitzi...a bilo je powutzi potegni bogami... werowatno sam i ja imao tako neku finu tetu (kao shto je nasha delta) koja se brinula o meni 3 mesetza prowedenih na institutu za neonatologiju u bg-u...bio sam beba ne setjam se, a woleo bih (ma 100 posto je izgledala kao delta)

She will, someday...

Teško se ovo komentariše draga moja....ne bih nikad mogla raditi slične poslove jer znam da ne bih umela da se distanciram i odnelo bi me to...

Hrabro i teško ...

Tesko je kada se zavrsi neki zivot na pocetku i strasno je tesko kada izgubimo one koje volimo.

Ali... koje ikada rekao da je zivot fer?