Ona je bila jedna sasvim obicna devojka...luckasta,nepopravljiva...brbljiva čak i onda kada ne treba...U dusi je bila jedno veliko dete...Volela je zivot,volela je ljude oko sebe,zavolela je i njega.Sve je pocelo tako bezazleno.Sedela je u kafeteriji svog fakulteta,on je dosao da se nadje sa drugom,.koji je vec uveliko kasnio.Bilo je jos mesta gde bi mogao da sedne,ali je on prisao njenom stolu i učtivo upitao...

-Da li je slobodno?

-Ne,izvini....cekam nekog... (odgovorila je,pritom ne podizuci glavu sa knjige koju je citala.)

-Izvini onda,mozda neki drugi put...

-Da,da..neki drugi put...(lagano je skrenula pogled sa knjige na njega)

Ne..to nije bila ljubav na prvi pogled,makar kod nje.Uvek je znala na pravi nacin da pokaze svoju ravnodusnost.Dopao joj se nacin na koji joj je on prisao,jer njoj u principu nije bio problem da pridje prva,ali onda on za nju ne bi bio vise muskarac.

Mozda nije to bio bas njen dan za nova poznanstva...Vreme je prolazilo,nije ga vise videla.Iako se mozda nadala da ce ga opet negde sresti.

Ustvari,sve je bilo pomalo smesno ili prilicno smesno...ceo splet dogadjaja koji je usledio.

Bio je to dan kada ne bi trebala da izlazi iz kuce,kisovit,vetrovit...Videla je kako pretrcava ulicu krijuci se od vetra i kise koja je neprestano padala.Nije izdrzala da ga ne presretne,kao slucajno.Isla je ka njemu i kao sasvim slucajno,zakacila ga krajickom svoje torbe.On se okrenuo i nabacio svoj carobni osmeh na lice.

-Ne trcite za zenama da se ne sudarite sa onima koji od njih beze...progovorio je.

-Od koga ti bezis? –upita ga.

-Bezim od kise i vetra,a mogla bi i ti samnom,inace cemo biti mokri ak oostanemo ovde jos koji minut.

Nije se nadala da ce ga toliko bas zavoleti.Nije ni primetila kada je postao centar njenog sveta.Nikada joj nije u pocetku izjavio ljubav,na nacin na koji je ona to prizeljkivala,ali je po njemu videla da je bio zaljubljen do usiju.

Prolazili su dani,meseci...zavrsila je svoj fakultet,a on joj je priznao da onaj dan nije cekao druga,vec je samo zeleo da dodje na neki nacin do nje.Imponovalo joj je,iako je negde u dubini svoje duse i sama znala to.Ljubav je iz dana u dan cvetala,sve je bilo kao u nemoj bajci.

A onda kao grom iz vedrog neba usledila je recenica...

-Mnogo mi je lepo sa tobom,ti si jedno predivno stvorenje,koje mi je ulepsalo zivot...

Znala je da posle svih ovih reci mora biti i ono ALI...

Prekinula ga je recenicom...

-Gledaj ovako,ako zelis da izadjes iz svega ovoga,sad ti je prilika.Ti znas da cu ja za tebe uvek biti tu...mozda ne odmah...malo samo,dok me ne prodje...valjda ce proci

-Znam da ces biti…voleo bih da je drugacija situacija ali nije…

-Samo treba da kazes...ne zelim da budem deo svega ovoga...razlog nije bitan…makar meni nije

-Ako iko zasluzje da cuje razlog onda si to ti…

-Ne,ne zelim da ga cujem.

I znala je,svaki razlog koji bi rekao,bio bi suvisan.

-Ej, jos nesto imam da ti kazem… zadrhtala je na kraju ...
- Kazi, pozuri dok sam tu ...
- Ma, zaboravi ... Neka ostanu te reci neizgovorene, mozda se zbog njih setis mene s vremena na vreme ... Drugacije ne bi, znam ...
Ovako ces se uvek pitati ...Moj broj znas,ako pozelis da se javis,ako se predomislis…znas sta ti je ciniti.

Javio se...ostao vise nista nije bitno,jer mozda samo jednom u svom zivotu nadjes ljude koji su u stanju da celi tvoj svet okrenu naopacke.

Edited by delta, 2013-01-26 15:01:00

sjajna pricha...nego koji je bio razlog? zaljubio se u drugu, wetj je bio ozhenjen, ona hrche (shkripi zubima, grebe tjebe, slini dok spawa)? mora da mu je neshto smetalo a shto se nije dalo primetiti na prwi pogled kad ju je startow`o u kafitju... ili je samo hteo da umochi bobana u neshto toplo, a nju ko biiiiiiiip shto se zaljubila

Ponekad su reci suvisne..., lepse je osluskivati, barem dok' ne prodje ono vreme, u kojem ce biti odsutna...

Ne kapiram ja takvu ljubav... sad bih malo da odem... al ne bas daleko :-D