Dođe proljeće i u moju mahalu. Ja onako sav veseo proseta Vilsonovim šetalistem, cvrkut ptica me onako baš razveselio, a moje misli su bile u Zenici na Čimburijadi. Zeničani to uvijek tako dočekaju proljeće. Dolazim kući nako malo opijen proljetnim zrakom sjedam za PC i naravno gdje drugo do na zoki. Malo sam tu sjedio, ali taj proljetni zrak me skroz opio pa sam polako poceo da tonem u blazen san.

Onda je došla ona, tako mi pocela da seta kroz san, nježno, opijajuće...Počinjem da se predajem tom snu iz kojega ne želim da se budim. Prilazi mi tako nježna, krhka, slatka, a ja treperim kao list na vjetru. Ne želim da se budim, ne želim nikada da se probudim...

Ničim izazvan sam otvorio oči, gledam gdje je ona iz moga sna.!? Čujem vrisak, gledam oko sebe, ali nje nema. Opet čujem jači vrisak ali nije taj iz mog sna nego ispred moje zgrade. Ustajem na prozor, rano jutro, pola pet je i vidim ženku osobu, a tu je i muska. Kažem sebi, ovo nije moj san, jer ta muška osoba tuče tu žensku. Otvaram prozor, bijesan sto mi san poremećen zagalamim „Šta to radiš papak pusti je..“  Ne razmišljajuci, onako u majici i šorcu, bos, bez čarapa trcim niz stepenice i izlijećem iz zgrade. Trčim prema tom paru koji poremetiše moj san.

Ja kao Supermen se nadvio nad čovječuljka koji za tri glave manji od mene i spašavam iz njegovih kandži tu noćnu ptičicu koja mi poremeti moj proljetni san. Dovedoh je u moje samačke odaje, pružihm joj času vode i maramicu, a usput pozva i te naše policajce koji po običaju nikada nisu na pravom mjestu. Dođese oni, počeše mene da ispituju kao da ja nisam Supermen, kao da sam ja onaj koji je izazvao Supermena iz njegova sna. Zapisaše svasta oni, odvedose tu proljetnu pticu, ja ostado da sjedim u svojim samačkim odajama. San više nece na oči, a ja bih najradije da nastavim tamo gdje stadoh. Ali ne dade se, neg onako uz jutarnju kahvicu ja ti se svom jaranu Dvorskom malo ispovijedim da podijelim jutarnje svoje belaje.

Dva dana sam razmišljao šta se desilo sa tom djevojkom. Informaciju nisam imao. Danas sa Sneky počnem da igram Mega Jamb kada neko kuca na vrata. Provirim kroz špijunku, kada neko lijepo žensko stvorenje pred mojim vratima. Onako bacim pogled ka ogledalu, ja raščupan kao da me Sneky vukla za kosu, popravim frizuru, i sa osmjehom otvaram vrata. Djevojka sa prelijepim osmjehom na usnama, pruža ruku, „Ja sam Lejla“ pružam i ja svoju ruku nalik na lopatu „Ja sam Dž..“ „Ja sam ona djevojka od neko veče koju ste spaili od onoga manijaka“  Ja onako sav važan isprsio se,  kao da hocu da joj dam do znanja da sam ja taj Supermen. Pruža mi kesu kao mali znak pažnje, tu je kafa, keks, sok, cokolada... Ja kažem da ne treba, da mi je dužnosz kao džentlimena bila da pomognem.  Pozovem je u moj skromni dom na kafu. Međutim rekla je da nema vremena, ali mi je zato velikoušno ponudila svoj broj mobitela, koji naravno ja nisam imao srca da odbijem, pa kao pit ćemo kafu. I ona bi ko da pođe, ali ja ko nađem uvijek nešto da priupitam i tako naša besjeda potraja i pola sata, Konačno se rastadosmo, a ja onako sad vec sa blaženim osmjehom sjedo da ovo napišem.

O prvoj našoj kafici cu se potruditi da malo ljepše i romantičnije napišem. Eto nije zgoreg ponekada biti i Supermen.

Gipsy misli da slatkoj maloj vrlo lepo stoji crna kosa

Ihh lako je vama da pricate tako, a ne znate koje su mene emocije preplavile dok citam ponovo. Em mi san upropasten, em nisam mogao vise da spavam, em mi se friz pokvario

jedwa chekam drugi deo priche, pod naziwom "ostwaren san"  

Bzze ti ovo poređenje sa lažnim superherojima.

Predlažem da se blog preimenuje u Valter brani Sarajevo.

Predlažem novi hit na talasima dj "Momak ko momak".

Mislim da je krajnje je vreme da ne bude više momak, ko se slaže nek podigne tastaturu?

To je moj Vule superheroj! I da....i ja podigla!