Nekada u Sarajevu smo se dijelili iskljucivo na dvije kategorije: raja i supci. Raja smo bili u biti skoro svi. I bas svima je pruzeno mnogo sansi da "bude u raji", jer onaj koji nije ili vise nije je jednostavno proglasavan supkom. Nismo tada imali ni vjere ni nacije ili tacnije, nismo primarno bili Srbi, Muslimani, Hrvati i ostali nego smo prvenstveno bili svi raja i supci. Nismo se dijelili na bogate i siromasne, nekako smo svi imali "za cekera", ali opet ni previse ni premalo. Danas je moj "jaran iz raje" dobio nove tene, sutra neko drugi, a prekosutra mozda ja. Ako neciji roditelji svome djetetu nisu mogli priustiti nove popularne tene niko od nas tog jarana nije provocirao zbog toga. Osim supaka. Kad neko dobije novo biciklo svi su trazili "djir". Samo supci nisu davali "djir". Kad neko bude nepravedno uspjesan svi smo ga kolektivno mrzili. Raja ga je mrzila zato sto je uspjeh nepravedan, a supci su ga mrzili samo sto je uspjesan. Odlicni ucenici ili kako smo ih zvali "streberi" su bili raja ako dozvole da se prepisuje od njih na kontrolnom, ako ne onda su bili supci. Losi ucenici su bili raja ako drugom losem uceniku dozvole da prepise ono sto su oni vec prepisali od "strebera". 

Kad smo malo "poodrasli" i tada smo se dijelili na raju i na supke. Onaj ko je zvao ture za sankom bio je raja. Onaj koji nije mogao da zove ture za sankom bio je raja. Onaj koji je mogao, a nije htio da zove ture za sankom bio je supak. Oni koji nisu gledali TLN nisu bili supci. Oni su bili papci, ali to je neka druga tema... Raja se zajedno druzila, a supci su to htjeli nekako minirati jer supke niko nije zvao na dernek. Zato su supci mrzili derneke pa su zvali policiju zbog preglasne muzike. Najveci supci su bili oni koji su poceli da se zabavljaju sa bivsom djevojkom od svog "jarana iz raje" ili kao najveci supkaluk, da preotme djevojku svog "jarana iz raje". E to je vrhunski supak. Supak par exellance!

Danas kad bilo sta radis odmah naletis na supka! Supci u politici, u muzici, u granapu, na fakultetu,na poslu, u kafani... svuda jebote! Moras, da bi u pameti opstao, praviti svoj neki mikrokosmos. Jer i supci su evoluirali, ima ih more vrsta. Licno, najvise volim kad dva supka zakuhaju. Recimo zakuha supak politicar i supak gazdurina. Ne mogu se nikad dovoljno nasladjivati tom borbom. Ili supak Sarajlija sa supkom turbofolkerom, uh kako tu sijevaju varnice. Danas, pored pomenutih imamo pametne supke, glupe supke, supke sa zapada, supke sa istoka, domace supke, supke svih nacionalnosti, supke iz dijaspore, supke vjernike, supke nevjernike, male supke, velike supke, redneck supke, mainstream supke, strait supke, bi supke, homo supke, rent a supke (iznajmis supka za eskort!)

Danas ako hoces da izvadis rodni list u opstini moras da zamolis supka na polozaju da kontaktira malog supka kako bi on nazvao amidzu supka. Ali, avaj supak na odmoru! Onda moras zvati nekog supka koji zna direktno supka sa saltera u opstini. Eh, onda supak sa saltera nece da ti izda rodni list. Sta mislite zasto? Pa zato sto je supak!!! Onda moras zvati mainstream supka koji ce to direktno zavrsiti sa nacelniko opstine koji je inace nedefinisani supak.

Danas ima malo raje... Uglavnom se srecemo sa supcima. Iovaj grad je u neku ruku postao supak. Tokom citave godine taj grad-supak prdi i sve kulminira zimi kad nas taj smrad poklopi u vidu smoga i magle. Svi se nekako nabijemo u taj smrad i disemo punim plucima. I dobro nam! Dobro nam praaavo! Mi nismo normalni... Ali dzaba, ja ga opet volim. To je moj smrad.

Danas je mom gradu rodjendan...pa eto...voljeni grade SRETAN TI RODJENDAN!

Sarajevo...srećan ti divan dan.

A ti čikara..posta ozbiljan bloger. Sjajno!

Lepo , lepo... tako se voli rodni grad, a ti stvarno umes i da napises pricu o njemu.

evo prilike da te jos jednom predupredim ne CmaCi mi seku inace necu te zvat raja hahahha ....super blog inace

 Sretan ti rodjendan

SARAJEVO


Sad nek spavaju svi nasi i besmrtni.
Pod mostom, kraj "Druge Zenske" nabujala Miljacka tece.
Sutra je nedelja. Uzmite prvi tramvaj za Ilidzu.
Naravno pod predpostavkom da ne pada kisa.
Dosadna duga sarajevska kisa.
Kako li je bilo Cabrinovicu bez nje u tamnici!
Mi je preklinjemo, psujemo, a ipak dok pada
zakazujemo ljubavne sastanke kao da smo u najmajskijem maju.
Mi je proklinjemo, psujemo, svjesni da od nje nikad
Miljacka nece postati ni Gvadalkivir ni Sena.
Pa sta? Zbog toga zar manje ce te voljeti
i muciti manje kroz stradanja?
Zbog toga zar manja bice moja glad
za tobom i manje moje gorko pravo
da ne spavam kad svijetu prijete kuga ili rat
i kad jedine rijeci postaju "ne zaboravi" i "zbogom"?
Uostalom, mozda ovo i nije grad u kome cu umrijeti,
ali u svakom slucaju on je zasluzio jednog neuporedivo vedrijeg
mene,
ovaj grad u kome mozda i nisam bio najsrecniji,
ali u kome je sve moje i u kome uvijek mogu
naci barem nekog od vas koje volim
i reci vam da sam tuzan do ocajanja.
U Moskvi to bih isto mogao, ali Jesenjin je mrtav
a Jevtusenko siguno negdje u Gruziji.
U Parizu kako da zovem hitnu pomoc
kad se ona nije odazvala ni na pozive Vijona?
Ovde zovnem li i tople svoje sugradanke,
i one cak znace sta je to sto me boli.
Jer ovo je grad u kome mozda i nisam bio najsrecniji
ali u kome i kisa kad pada nije prosto kisa.

Znači odvalila sam se od smeha! CIKA moraš mi ovo pročitati onako kako vi sarajlije govorite i snimiti il te zovem telefonom! Presmejala sam seee i zamišljam kako ovo kažeš

Srećan rodjendan gradu tvom i živoj legendi mojoj

Beže,ti si lood!

Cika Beli, kao prvo CESTITAM na predobrom blogu o nasem gradu, nasem Seheru i to bas na danasnji dan Iskreno svako pricanje o Sarajevu ja da pricam nekome bilo bi nekako nezahvalno, jer nebih znao da docaram sve to rijecima Ipak Sarajevo se mora dozivjeti, i samo ko se ovdje vode napio znat ce pravi smisao ovoga meni najdrazeg grada, a spoznat ce i njegovu dusu Jos jednom veliko BRAVOOO za blog

"Sarajevo ce biti, sve drugo ce proci..." Grade moj Sretan ti Rodjendan

sretjan rodjendan twom i wuletowom rodnom gradu chika beli... skapir`o sam razliku izmedju shupka i raje, ali me owi paptzi zbunishe skroz, tako da ochekujem objashnjenje  

Joj tek sad vidim koliko sam koristio rijec SUPAK da kad bi je izbacio, ne bi ni pola bloga ostalo 

Blog sam procit'o i prije neg' sam se ulogov'o, bravo BELI, nemam sta da dodam sve si to ti lijepo natenane napisao i usput: Sretan Rodjendan glavnom gradu moje domovine!

Cika Beli...samo nam nisi napisao u koju grupu ti spadas?

Obozavam pesmu "Sarajevo, ljubavi moja" , a i sve druge Kemine pesme...i da ne zaboravim SRETAN RODJENDAN SARAJEVU!

Bravo, sjajan blog Ako ce ti biti lakse isto i ovde....

Bravo za blog. Sarajevo  moje sretan ti rodjendan.

Ali Sarajevo je jedna duboka dubina i visoka visina i nema fenjera, i nema rijeci, i nema boje i kista, i nema nista - sem, moze biti, sevdaha, ljubavnog sna, zanesenosti zanesenih, izgubljenosti izgubljenih - sto bi moglo da dotakne njegovu visinu i dubinu, tajnu njegovu i tamninu, cud, huju i narav cudnu, a najmanje od svega njegovu caroliju koja ga cini ovakvim i onakvim, takvim i takvim - kako za koga, i kako kad. (&hellip
I svak ko je stigao vidio je grad kakvog do tada nije vidio: sa mahalama, sa cepencima, sa adzama, sa ascijama, kujundzijama, gajtandzijama, sa esnafom drukcijim nego sto je u drugim mjestima - sa drukcijom slikom cijelog grada, onog sto su ga vijekovi ispisivali po potrebama i meraku obicnih ljudi, onih koji su grad i gradili: ni mnogo velik, ni mnogo mali, prema sebi samima - pa zato s dusom, onom sto je na licu ovoga grada.

Pričala sam ovdašnjim Sarajlijama svoje rane uspomene iz tog grada. I uvek počnem sa „Ja sam jednom u Sarajevu dobila batine“.

Te 1984. godine, Sarajevo je blistalo. Februar, zadnje pripreme pred Zimske olimpijske igre. Moji roditelji, sa dva antihrista, u šetnji Trebevićem. Izgubili nas iz vida na par minuta. Donosi nas čuvar, držeći nas u vazduhu za okovratnike jakni. Igrednici, spuštali se na kesama niz bob- stazu. Objašnjava našim roditeljima koliko je to opasno, da o ledene zidove možemo razbiti glave, ubiti se na mestu. Moja majka, poznata po labavoj lameli, menja boje. Sačeka da se čuvar udalji, i odvali nas od batina, tu na licu mesta. Tad je još bilo dozvoljeno tući svoju decu.

Skoro sam videla kako sad izgleda ta bob- staza, nekad sjajna i okovana debelim slojem leda, sad zapuštena i zarasla u šumu i korov. Bilo mi nekako žao.

Lepa priča Čiko, i srećan rođendan tvom gradu. Želim mu da povrati stari sjaj.

Pa, osim ako nisi Pravi Valter, ovo je čisti plagijat. 

http://pravivalter.blogger.ba/arhiva/2012/01