-Ja sam Marin.

-Kristina.

Rukovali smo se a zatim je seo za laptop. Pokušavala sam se setiti članka koji je govorio o tome kako proceniti koliko je muškarac dobar u krevetu prema načinu na koji se rukuje, ali nije mi išlo. Krišom sam ga gledala. Obučen mi i nije delovao tako impresivno, ali sam ga rado skidala očima.

-Mala, šta misliš da odgledamo koji film?-obratio mi se komšija.

-Može, što da ne.

-Ajmo onda u moju sobu, da ne smetamo Marinu.

-Što, jel' mu ovde smetamo?

Nezainteresovano nas je pogledao i procedio:-Svejedno mi je, samo da niste previše bučni.

To je bio udarac za moj ego. Nikad pre mi se nije desilo da neko ko mi se sviđa bude potpuno hladnokrvan prema meni. Bila sam besna, ali sam se trudila da se to ne primeti.

Sledećih sat vremena sam provela strpljivo čekajući da se taj prokleti film završi i povremeno bacajući ubojite poglede prema Marinu. Nijednom mi nije uzvratio. Bio je potpuno zaokupljen tom prezentacijom na kojoj je radio. To me još više razbesnelo. Samo sam želela ustati i otići, ali me neka sila terala da ostanem još malo.

-Mala, jel' ti možeš bar 5 minuta mirno sedeti na istom mestu?-promrmljao je komšija.

-Mogu, al' kad se lepo namestim.

-Ajd dok se ti namestiš ja odoh da se čujem s curom preko MSN-a.

Ustao je i otišao u sobu.

Njegov odlazak kao da je bio poticaj cimeru da progovori.

-Ne činiš mi se baš zagrijanom za film?

Slegla sam ramenima. Ugasio je laptop i upalio cigaru.

-Pušiš li?

Ovaj put sam samo odmahnula glavom. Gledao me ispitivački, onako kako bi neki psihijatar gledao pacijenta procenjujući njegovo mentalno zdravlje. Ustao je i seo pokraj mene. S užasom sam primetila da mi srce kuca sve jače i jače.

-Jel' se ti mene bojiš?

Nisam verovala svojim ušima. NJEGA da se bojim Nasmejala sam se i kratko izustila:-Ne.

-Sigurno?

-100%.

-Jel' mogu nešto da te pitam?

-Reci.

-Šta ti imaš s mojim cimerom?

Bila sam zbunjena. Očekivala sam sve samo ne takvo pitanje.

-Prijatelji smo.

-Samo to?

-Pa da. Uostalom, on ima devojku. (Kao i ti, dodala sam u sebi)

-Nema to veze. Lepa si.

Već mi je bilo na vrh jezika da ga zajedljivo pitam kako je to uopće uspio i primetiti, ali sam prećutala. Ugasio je cigaru, pa pogledao prvo na sat a onda u mene.

-Roditelji ti dopuštaju da ovako kasno budeš kod njega?

-Ne živim s roditeljima.

-Nego?

-Sama.

-Sama...-ponovio je zamišljeno.-Čuvaš li se nepozvanih gostiju?

-Molim?-začuđeno sam upitala.

Nasmešio se i primakao dovoljno da mi može prošaptati na uho:-Čuvaš li se nepozvanih gostiju?

oooooo, zeno, dushu nemas...pa gde sad da prekines, breeeeeee!!!!!!

A slusaj ti poluandjela (kako te jednom nazvao moj drug prasac) dokle mislis da nas mucis  (ima propusim od muke a to ne radim dve godine  )

lepo nego da te pitam nesto jel ti mene mislis ovako muciti na pustom otoku

aman wishe poluandjela, dofatiste li se wishe...pishi sagoresmo bre

sta je ovo