Ekstremnii uslowi uwek probude demona pisanja u meni I prawa je shteta shto u tom trenutku nemam neki lap top ili moderan mobilni telefon, list papira, bilo shta, pa da blog pishem dok sam pod utistzima… Owako dobar deo misli se zauwek izgubi negde u mojim siwim tjelijama, sprzhenih  alkoholom I nikotinom (ubijam siwe tjelije delujem weselije), u tim trenutzima mojim najboljim drugarima… Zato sam joj predlozhio da me otme, wezhe za krewet (kao u Kingowom Mizeriju), pa mozhda napishem I neki romanchitj, trilogiju, ne wishe od toga…

Otishao sam na swadbu swoje prwe komshinitze jer sam morao…Narawno kako drugachije… Wetj na ulazu u kafanu, Tzigoshi trubachi mi isterashe pare iz dzepa, kao da znaju da chim widim rupu, pozhelim u nju neshto I da stawim (u owom sluchaju pare u trubu)... Swirali su Miserlou I mogu wam retji da je to bilo najbolje neshto shto sam chuo danas… A unutra majko moja… Chim sam wideo pewaljku kakwa je `chka kosmichka, znao sam da nema pojma sa pesmom, a o plejadi likowa za stolowima I da ne goworim… Pokojni Felini bi se odrekao zlatne palme samo da ih widi a kamoli da snimi film o njima… Poshto kutjni red tako nalazhe, kako ko dolazi tako I seda (slazhu nas k`o domine), nadjoh se  u drushtwu random nepoznatih likowa… Mesto I nije bilo tako loshe s obzirom da je gledalo na prozor, ali likowi oko mene totalni strendzeri…

Sedim za stolom k`o wran konj za praznim jaslama, pushim petu tzigaretu I buljim kroz prozor u dworishte, gde je rewnosni gazda lokala zasadio platane I breze… Gledam taj kicheraj, sharenilo boja gospodje Jeseni na lishtju drwetja I  trudim se da ignorishem owaj drugi kich iza mojih ledja…Swa sretja da je u pitanju listopadno drwetje, shta bi jadan da su chetinari… Da se isechem owim tupim nozhem (muke po pechenju dolaze tek kasnije), koji je pri wrhu josh malo I kriw… Pijem gusti sok (od bundewe), jer mi koka kola neshto ne ide… A prob`o sam majke mi… Na alkohol I ne pomishljam, jer spadam u onu kategoriju “drushtweni pijanatz” a owako sam samo bih potonuo josh dublje… U jednom trenutku snimim kuma Miku na drugoj strani sale, kako sistematski unishtawa winjaju (boli ga uwo kuma tje da wozi)… Nazdrawismo k`o kumowi, dizhutji chase uz zamisljeno kutzanje u wazduhu… “Shta je to kume sokitj” chitam mu iz pogleda… “Jbga kume ne mogu sam”… Woleo bih I ja da su me smestili tu negde pored tebe, pa da tjaskamo k`o ljudi izmedju dwe chasitze, da gnjawim Dachu (kumitja), shtipam I ujedam za obraze dok mu ne dopizdi I kazhe onu njegowu chuwenu “puti qwatz kume”…

Trudim se da mislim na nju i nash dejt wecheras… Kako joj nonshalantno ljubim ruku, kao da se samo tako pozdrawljam, kako joj otwaram wrata kafane, pridrzhawam kaput,  izwlachim stolitzu da sedne… Trudim se da zamislim I njene lanchitje I djindjuwe kako zwetzkaju dok je trsim na zadnjem sedishtu moga auta, dok me znoj probija od teshkog fizichkog napora I strasti… Na njen weshtachki nokat zaboden u moj wrat I otisak zuba na ramenu… Trudim se al mi ne ide.. I dalje mislim na tebe… Ti werowatno sada sedish u haosu swoje kantzelarije I dowikujesh koleginitzi da josh jednom proweri owaj twoj zadnji rachun jer si mozhda pogreshno obrachunala PDW… Zashto? Jel I ti mislish na mene mozhda?

Dewojchitza koja kiti probushi mi (skoro) nowu koshulju za sitne pare… “Joooooj”… “Izwini jesam te ubola”… “Ma ne nisi bre, zezam se, pokushawam da uspostawim komunikatziju… Ionako sam hteo da imam pirsing I planir`o da se obratim struchnom litzu,  ali na jeziku (zbog 69-ke)…Mada I owaj na bradawitzi tje dobro da mi stoji”… Poshto I pola sata kasnije nisu pocheli da sluzhe klopu, skidam tzwetitj sa rewera I umachem ga u slanik, da mi zheludatz ne bi sluchajno pocheo da wari unutrashnje organe…Pa shta I ruzmarin je jestiw…

“Mrmlj tjao, shta se radi” konachno I twoja poruka… “Ewo nishta preskachem sarmu zbog tebe, ali oprashtam ti, samo kad si se jawila….Nadoknaditju pechenjem”…Komshinitza koja glumi konobaritzu odalami me sisom dok je menjala tanjir sa sramom owalom sa pechenjem I nadam se da ne uhwati moj pogled I rashirene zenitze… Ko zna shta bi zhena pomislila... Owom prilikom joj se izwinjawam shto sam primetio uopshte, iako je ispred mene bila prawa ikebana… Slozhih par parchitja onako na brzinu I paljba kutji da se pitznem za wecheras I napishem blog dok me utisak josh drzhi… Torte ionako ne jedem…

Sedam u kola I pustam Iron Maiden… I am the man who walks alone… Konachno I ta renesansa…  

p.s. hwala trubachima na prediwnoj pesmi

Pojeo si cvet umesto sarme, samo nisi smeo da joj priznas!

ruzmarin pa super i super blog nego mogli bi mi i bit braca po dupke hahahhah

Odlican blog Ovakve si pisao nekada! Vracas se polako u top formu

cek procitam jos jednom...mozda cu nesto da dodam

Super blog...bravo prase...samo moram da ulozim zalbu jer sam ga jedva procitala zbog lajkova

Nikad nisam bila na ovakvoj svadbi  Na malo svadbi sam i bila uopste, sve staju na ruchne prste i sve su bile fine, a ja bih bas da se raspojasam na nekoj ovako... svemirskoj! I da posle pricam deci da sam i ja videla cudesa! A ovako nista, moram da se zadovoljim youtube-om i TV ekranom (recimo ona emisija "Tri dana do svadbe", ili tako nekako, mi je pomogla da shvatim kako teku pripreme... to nije dovoljno!). Kada cu ja da vidim satorsko veselje, kada  ?

Zarice ovo trazese? 

A mi cemo prasica poslati u ovu 'finu' svadbu!

a  sto tebi bilo dosadno jesi ti ovo sve ponio

(Ajd da probam) Jes da nije sator, al verujem da su krenuli ka njemu

Sta vi mislite, mi nemamo dancing bride?

Odlican blog prase ,kao i uvijek

poshto swaki blog zawrshimo retzeptom, znate mozhda neki dobar retzept za mladenachku tortu?

Jedan od bolji !

"da zamijeni oval sa sRamom ili saRmom"? qq krme, šta li si mislio dok si ovaj dio pisao