Не могу да верујем да после скоро девет месеци  радим ово што ми је некад било свакодневница (добро не баш свакодневница али сваконедељница)... Покрећем MS office, подешавам фонт на Times new roman, величину слова 12 и пишем блог... На ћирилици (сви се жале на рукопис, па да олакшам и себи и другима)... Ко сад не зна ћирилицу јбга, има гугл транслејтр... Од (где је слово џ јбте) Џипсулета сам добио једну непристојну понуду да напишем блог о игри ризико  па га Воја можда и направи кад ухвати слободног времена, на шта је он само прогунђо нешто што нисмо разумели ни ја ни она... Запретила му је посном боранијом и радом на њеном лап топу, тако да је дала свој максимум у уцењивању... Немојте замерити ако га не направи барем сте добили блог, боли вас туки

За ову лепу друштвену игру везују ме јако ружне успомене, али и даље волим да је играм кад год имамо кворум за исту (најмање три залудне будале и флајку жестине)... Сигурно сте помислили да сам препио играјући ову игру па сам после сатима клањао се WC шољи, али није то та ружна успомена... Научио сам да је играм негде у јануару 1999-е године, а сви знамо шта је уследило у марту... Бомбардовање... И партије ризика до дубоко у ноћ уз Радио Београд...

Другар из комшилука Груја је имао агрегат, што би моја покојна баба рекла агромат, а другар Драга рек`о калорифер (па ви оцените ко је неписменији од њих двоје), тако да нам искључења струје нису тешко падала, а држ`о је и продавницу, па нам ни алкохол није мањк`о. Ма милина, само још кад би ове сероње мало обуставиле паљбу и осећај би био потпун, а ми би се већ свађали око музике... Шта да слушамо...Овако смо били јединствени по питању музике, јер уз рат иду и народно - ослободилачке песме директно са трга у Београду, свако мало прекинуте гласом водитеља „бомбардовали Батајницу, Панчево, Ваљево, Ниш...“

Обично се скупимо код Грује око 19:00 часова, развучемо таблу, поделимо армије, упалимо радио а флаша кружи ли кружи, партизански у круг. Негде у исто време и НАТО зликовци почињали су своју канонаду над Србијом, тако да је његова  кева навијала сат по нашим сеансама (ако ми изостанемо увек је могла да рачуна на НАТО)... Ужас свакодневнице у свом најгорем облику...

Игра као игра је проста, изабереш армију, поделиш територије, добијеш задатак и бацаш коцкицу... Ко је јачи, тлачи... Имао сам својих светлих тренутака не кажем, али дешавало се да раније завршим игру.  Убије ме неко јебо га Клинтон (то нам била колективна узречица), па останем да се сушим док не започнемо следећу партију... Обично тај који се суши највише суши и флашу, па га неретко ортаци однесу до кућног прага, позвоне и побегну... Сутрадан је тај неко обично оправдано одсутан са сеансе, а иако се појави изгледа као да је прогут`о касетну бомбу или  да је маз`о осиромашени уранијум на `леба, уместо паштете...Једном речју неупоребљив за игру...  За цирку још мање... Ал` за осеравање од зајебанције најприкладнији... И тако из дана у дан, све док их нисмо победили (не онако како су нам политичари пласирали ту причу, већ победили их духом)...

И о5 ћу да цитирам Џонија Штулића (научио где је слово џ) кад  кажем да људи воле катастрофе јер то их зближује, и о5 ћу да цитирам Балашевића кад кажем да је за паметног човека сваки рат унапред изгубљен... Осим оног на РИЗИКУ наравно!!!!

П.С. Прочитам блог да исправим словне грешке пре него га окачим и схватим да нисам написао блог о ризику (као што је била првобитна идеја), а ни о рату, већ један диван блог о другарству... Направи нам ризико да се још више дружимо

Prvo da se odusevim za napokon citko napisan blog!

Sad cu da vidim o cemu si pisao 

Hahahahaha Micro, obećanje nije uvek ludom radovanje

Imaš 4 pesme kada budeš kod mene na dj

Нисам досад чуо за ту Штулићеву изјаву,али је и ја потписујем. Бомбардовање Србије сам пратио са безбједне удаљености,али док је рат био код нас, заиста су се људи у оној муци више дружили. И оних првих година послије рата такође. А онда су дошле странке,избори,кредити,Интернети,кабловске... И сад смо ту гдје јесмо,нико нормалан не жели рат ни катастрофе а опет свима фали она блискост из тих времена. Па ти буди паметан.

П.С. поздрав за Праситјев лакочитљиви блог

Prase bre pojma nemaš! Ko ne zna ćirilicu ima opciju da prevede tekst na latinicu. Admin lepo postavio opciju za prevod gore u desnom ćošku (ona ogromna slova Ћ i L ) :-D

Ja ću da citiram čoveka čiji rad ti ne poštuješ, Boru Čorbu " Rat je završen, svet je savršen... 

Znam da nema veze sa blogom al` da se zna cije prase najhrabrije

jesam li ti ikada rekla koliko te volim ili koliko vas volim

hvala na blogu! najbolji je ( kao i svaki tvoj )

gipsy i tebe volim! Ako nam iko moze pomoci i nagovoriti Voju ( udariti ga po kuhinji ) onda si to ti  

I mene riziko seca na te dane...Do jutra se igralo, druzilo... oo stvarno odlican blog

Направи нам ризико да се још више дружимо

Jao Vojo citaj recinicu, ja se istopih od emocija

Prasence ja bih te samo zamolila da dobijem i original verziju na Preasecem jeziku za moju kolekciju tvojih blogova

Prase svuda te ima pa cak i u jajima  Ja sam Riziko igrala '96 extra igra i bas bi volela da je ima i ovde pa da igramo. Admineeeeeeeeee pravi Riziko a mozes i Zanimljivu geografiju 

Jao prasici izvinite, trenutno sam u zurbi pa ne mogu da odgovorim kvalitetno  Ovako, na brzinu, citajuci te otkrila sam tri nove stvari. Gradacijski od pozadi, prva - sta oznacavaju slova Ћ (i gde se ono na tastaturi nalazi ) i L u desnom uglu, drugo - tvoj sam vatreni navijac i trece, najvaznije, - clan sam jedne otverene virtuelne grupe na Zokiju pod imenom "RIZIKO RULES"  Zanima me samo jedno - da li se placa clanarina i da li se dobija clanska karta? Da znam, pa da na vreme stanem u red! 

Pa ko to meni naučio svih 30 slova?! Ma bravo!

Ja se setila rata (djavo ga odneo daleko, da ne postoji nigde), i jedinog mentalnog spasa, a to je druzenje. Kako su moje drugarice morale u podrum kad gruva, ja sam se dobrovoljno spustala na mnogobrojne partije poznatih i nepoznatih drustvenih igara. i tako se prezivelo, pretvarajuci se da smo normalni. Posledice cutala bih o tome...kao nema ih, sem secanja na divne dane bliskosti i druzenja. No, niko nam, a mislim nikome od nas, ne brani da se druzimo i sad i super igramo, ne treba nam neka muka za to, samo malo volje i dobra ekipa. Dakle, tu smo...ludilo bi bilo da ti se ne uslisi zelja za Riziko

Sto se tice slova, lakse je, brate i preglednije kad je ovako, ali...ti si ti sa tvojim ludilom od slova i ja se radujem njihovom povratku u prepisci

Super ti je blog, iako si promasio temu. I gde je slovo dz da i ja znam.   Cekam pricu od treceg praseta.

Sad, i ja bih nesto da napisem na ovom blogu, a nista mi ne ide od ruke. Cirilicu znam! Tu me niko ne moze docekati nespremu ( rekla sam ti da znam srpski ), ali sam nesto propustila (taj) rat, sto ne znaci da ne znam za neke druge, mnogo manje zabavne.

Ne znam ni taj Riziko ali brzo ucim.

Kiss butjko moj....neka si nam neššto napisao i to kako napisao  

Ja sam imala loše iskustvo sa rizikom, jer sam osobu sa kojom sam tad bila u vezi morala da napadam preko Kamchatke, preko Azije, pa Afrike u Južnu Ameriku samo da se naljuti ako krenem izravno.

Posle smo se svakako popičili, jer kod mene nema cile mile

Bravo!! konacno iamm prevod

Хм, браво крме, пробудио си се коначно. Три пут' ура за крме )))

Рат, обична свињарија, Ризико, феноменална игра, управо гледам  кутију, позивам вас на партију ))) Дружење, ееееее, једна од најљепших тема )) Па  ...

9 (i slovima DEVET) meseci nisi blogovao?? Das radio nesto pametno, sad bi mi svi ljuljali cetvrto prasence

Ovo nije pisalo moje Prse

(Pis'o tatap)