Zima je došla u moj kraj I svojom čarolijom sve pretvorila u bajku. Predivne bele pahulje se njišu u zanosnom ritmu a šare na oknima prozora ih verno prate...

Jasno se sećam ovih sastava. Uvek sam mrzela da pišem nešto što ne vidim i ne osećam. Sve te divote i čari pomenute gospođe Zime nikada mi nisu bile poznate i bliske. Ja baš Ne Volim Zimu.

Moja mržnja je možda počela te davne zime kada sam rođena u jednom gradiću u podnožju Alpa. Mama kaže da je to bila strašna zima. Jaka, sa nezapamćenim padavinama. Putevi su bili zavejani i kola Hitne pomoći su jedva došla po nju. (i mene)

Pomenuta gospođa nije uspela da me prevari ni u ranom detinjstvu. Uvek sam jurila u kuću crvenog nosa ostavljajući Sneška na pola. Lepše je meni u toploj sobici.

Ne sećam se da sam ludela ni za Deda Mrazom. Znala sam da ne postoji i da mi poklone spremaju mama i tata.

I mom detetu sam na vreme pojasnila. Imao je 3 godine kada je iz vrtića doneo pismo upućeno Deda Mrazu. Bio je to crtež neke igračke (nije se moglo baš skapirati koje). Uporno je davao do znanja da to moram poslati Deda Mrazu. On je bio dobro dete i zaslužio je to.

-Taaaaaaataaaaaaaaaa mama kaze da deda mraz ne potoji! - uz plač govori i juri iz sobe.

-A zar si morala baš tako i na taj način? Još je mali, mogao je da veruje da postoji.- sledi kritika.

-Deda Mraz ne postoji! Izmišljena priča! Ne deli on poklone već roditelji. Drago moje dete, ne misli da je on jurio u Pertini da ti kupi Dinosaurusa već je tvoja majka zadužila četvrtinu svoje kartice i plaćaće to do marta. Mnoga deca su savršeno dobra ali im roditelji nisu u stanju obezbediti željeni poklon. Neka deca i nemaju roditelje...Ma pusti to...Deda Mraz NE POSTOJI i tačka!

Uh, a kako ne volim one izgubljene ljude u novogodišnjim pripremama. Spremni i poslednji dinar da utroše nošeni tom euforijom.

Ne volim ni one uporne polu gole DedaMrazice u Supermarketima. Nikako da odustanu:

- Novogodišnji popust! Kupiš 2 a dobiješ 3!

-Ne interesuje me, hvala- mrljam kroz zube.

-A možda Vam je ovo bolja ponuda. Kupiš 4 a dobiješ 6 i još...-nastavlja da cvrkuće...

-Ne volim Pepsi! Koka Kola je zakon. Rekla sam Hvala! - e sad već vičem.

Iskreno, ne volim baš ni sebe tih dana. Osećam se kao jedan veliki mrgud kome sve smeta i koji bi se zatvorio negde i najradije prespavao te dane. A i one posle...

U prodavnici grabim potrebno i skrivam se ne bi li me videla Maksićka sa svom svojom porodicom i navalila na mene tipa: Neka   cmok   ti je srećna    cmok   nova   cmok   godina   cmooooook.   Tooo- umakla sam.

Auuuu a što ne volim one sms poruke.

Kad se kazaljke poklope

I otkucaju pola noći

Ruku ti pružit neću moći

Zato šaljem poruku ovu

I želim srećnu bla bla bla...

Ha ha ha ha i ne čitam do kraja...samo odgovorim. Hvala takođe.

Dakle ne volim zimu, ne volim sneg...A kako bih ga volela kad se on pojavi ja uparkiram auto...Promrzla čekam autobus na stanici koji takođe kasni iz poznatih razloga.  Ma ne volim je ni na slici !

Možda bih je mogla voleti na 10 dana. Kažem možda... U nekoj planinskoj kućici uz pucketanje kamina i dobro vino, omiljenu hranu. U pižami, bez virkanja vani..razmaknutih zavesa... u stolici na ljuljanje...tada bih možda umela da spoznam njenu lepotu. Kažem možda...

Tačno sam gora od Đoleta...

sojka owaj blog kao ja da sam pis`o... i ja ne wolim zimu i swe owo shto si pomenula, ne wolim pepsi i sms poruke za nowogodishnju notj... ne wolim chak ni nalepnitzu na koka koli sa deda mrazom

znachi idemo negde na letowanje za nowu godinu, makar nas pojeli lawowi i slonowi  u afritzi

Sojčice, devojčice, ugledaj se na mene i život će ti biti lakši... ja leti volim zimu, zimi volim leto i tako u krug

Znam jedno dete koje kad je prvi put pipnulo sneg svo užasnuto uzviknulo "PEC"

nevolim ni ja smsove i cestitanja pa sad aj ovamo na cestitke aj onamo al volim zimu i da pravim andjelcice u snegu  hahah i da deda mraz volim sve novogodisnje reklame na coca coluu  inace je i nepijem .Secam se kad je seka bila vani na prvi sneg za nju dali smo joj loptu snega u ruci  vristala  i nije se pomerala  dok se lopta topila u ruci .

deda mraz ne postoji

ja volem zimu,volem snijeg,dođi kod mene...idemo na skijanje,garantiram da ćeš i ti da je zavoliš

Vidim dala sam ti dala ideju da napises blog  Ja ne volim zimu, ali volim kada je grad osvetljen i okicen oko Nove godine. Lepo je i na planini kada ima snega a sunce sija, pa mozes i kratkih rukava. Jednom sam izgorela, nisam se nadala da ce toliko da pece. Probala sam snowboarding, odlican dozivljaj i preporucujem ti da probas, garant ce ti se dopasti, jos ako je trener zgodan... Tako sam ja naletela na jednog lepotana pa sam padala namerno  

Ovako, stresem se i na samu pomisao na zimu i "zimske carolije"....zima sada znaci zmickavo prljavo poluotopljeno snezno sr..e po ulicama koje pokusava da se uvuce u obucu...noge hldne, nos uuuuvek crven, kao da sam pozelela da budem klovn, a nikada nikada nisam. Sta jos? Da, taj osecaj stalne neke pritajene jeze koja se vuche uz kosti. Guzve guzve... bljak...Ja tvrdim, smatram, vrishtim da je trebalo da budem rodjena u nekim juznim krajevima...ne lazem majke mi, dusha mi je sasvim skroz i potpuno juzna i uvek sunca zedna. Ehhh, sad, prilagodila sam se i ja donekle-od zime volim kad uzmem slobodne dane pa spojim N.G. i ostatak praznika, pa ne moram da mrdam iz kuce, pa sa svojim dragim okitim drvce i naredjam pokloncice...I to drvo je tu da bude zeleno i da podseca na leto, tako ja to vidim.... Dakle, glasam za predlog da se godina sastoji od 4 meseca proleca i 8 meseci leta!!!

Ma, fin čovek taj Deda Mraz :-D

Soya  odmah se seli na Havaje...tamo iima da se UGRIJESKO....

Eto, ja volim zimu!

Dodushe, secam je se nejasno ali... sneg je blistavo beo, kao da je posut nekom zvezdanom prasinom i skripuce pod nogama kao setjer. Grudve snega imaju ukus kishe i kolaca za vanilom i sve bude za jedan decibel tise kada ima mnogo snega.

Jos juce sam htela da ti odgovorim, ali mi Zoki nesto nije dao....

Lepo si napisala blog Soya, ali ne mogu da se slozim sa tobom bas u ovom... a ni u delu o Deda Mrazu. Ja sam se najvise radovala bas njemu... cim bih videla slanu na travi, znala sam da se priblizava njegov dolazak. Nije u pitanju bio poklon, toga mi nije nedostajalo, vec sama atmosfera neceg chudnog, bajkastog, neceg carobnog u okicenoj jelci koja mirise cim se otvore vrata, u sarenim ukrasima koji svetlucaju na njoj, i one sijalice sto se pale i gase.  Pa one obicne prskalice, pa... ijaooo...

Nikada se ne bih odrekla toga, niti svoje dete uskratila za onaj trenutak iscekivanja i uzbudjenja kada otkrije zamotanu kutiju sa igrackom.

Pihhh... nesto sam se sada raspekmezila, valjda mi nedostaje Deda Mraz!

Ne volim ni ja zimu...ni na slici. Ali Deda Mraz... Evo ti jedan uz tekst:  "DODJI DEDI"