Nikada ne preterujem po pitanju tog čuvenog "Dana ljubavi" ali ipak smatram da ga je lepo obeležiti skromnim poklonom ili nekom prijatnom večerom uz vino i lepu muziku.

     Užurbano se spremam i nešto lepše oblačim jer ćemo večeras sigurno na neku takvu večeru. Ništa mi nije pominjao ali zar je to uopšte potrebno? Nekako se podrazumeva.

     Spremna sedim i čekam telefon da zazvoni kako bi mi rekao da je ispred i da me čeka.

    Kasni. Totalno neobično za njega. Napolju je loše vreme i klizavo je jako. Verovatno je to razlog njegovog kašnjenja. Da ga zovem? Ne, nikako. Ma danas se nije uopšte javljao. I to je totalno neobično za njega.

    Palim već treću cigaretu i nervozno šetam po sobi. Da se nešto nije desilo? Ipak da ja pozovem.

    "Izvini molim te, zadržao sam se nešto. Dolazim za 15 minuta. Danas me jako boli glava. Mislim da sam se razboleo. Nadam se da se ne ljutiš što ćemo večeras ostati kod mene. Nisam u stanju da skitam."

    Nije u stanju da skita? Večeras? A za koga sam se ja ovako udesila? Nisam baš imala u planu da veče provedem uz film i kokice.

    Moje kratko "Ok" je dovoljno reklo kako se osećam.

    Ulazim u auto vidno razočarana pokušavajući da sakrijem pomalo vlažne oči iza naslage maskare. Sasvim normalno izgleda i ne vidim tragove bolesti na njegovom licu.

    "Opa kako se ona večeras sredila!" smeje se i time još gore povređuje moja osećanja. "Danas je sreda, gde si ti to planirala da idemo?

     Ja ne verujem da on ne zna koji je danas dan! Ne marim ni ja preterano, aiko moj večerašnji izgled govori suprotno, ali on ga je stvarno preterao. Nisam ništa ni odgovrila.

    Ulazimo u dvorište i on munjevitom brzinom izlazi iz auta i ulazi u kuću. Ma ja još nisam uspela ni vrata od auta da otvorim. Ni ovo ne liči na njega. Ne, on mora odmah da objasni ovo svoje ponašanje. Šta on misli ko sam ja?

    Bojažljivo hodam da se ne okliznem. Večeras su mi samo još ove štikle falile. Mada, ne bi bilo loše ni da padnem pa da oseća krivicu što me je tek tako ostavio i uleteo u kuću. Besno otvaram vrata u planu da vrisnem kako očekujem objašnjenje. Zastala sam ukopana.

    Sa Cd-plejera je krenula pesma: "Ti si mi bila u svemu naj, naj, naj..."

    Sto postavljen za dvoje sa bocom vina u sredini. To je tako lepo i sa ukusom bilo postavljeno da me je ostavilo bez daha. Na podu korpa sa cvećem sa porukom koja je meni već poznata. Stotinu malih sveća je obasjavalo sa svih strana sobu.

    "Srećan ti dan ljubavi!" izgovara.

     Ja stojim zatečena, iznenađena, borim se sa vazduhom i emocijama.

    "Zato se ti danas ne javljaš? Pune ruke posla, ovo je sve trebalo organizovati...Znaš uspelo ti je. Oborio si me s' nogu!"

     Večera je bila divna. Jeste bila iz restorana ali zar mu treba zameriti što je sam nije spremio pokraj ovakve atmosfere. Toliko sam bila uzbuđena da me je hrana samo davila u grlu.

    Sveće smo ubrzo nakon večere morali da ugasimo. Odradile su svoje a ni malo ne bi bilo veselo da izazovu požar ako od onog dobrog, crvenog vina utonemo u san.

Edited by Soya, 2013-01-31 21:26:42

prwi ae sad retzi da nisam

Je l' ovo poruka neka? Malo vam je bio 8 mart, sad i Svetog Trifuna ocete? E nema...

Pa zar posle takve atmosfere,ti gasis svece da ne bi zaspala od vina?

Soyka...predivno te nanervirao, pa predivno obradovao...tako da si na nekako na nuli

Šalim seeeeeeeeeee.....vrlo lepo smišljeno, lep blogić draga

Dovuci jednostavne reči
pred moja vrela stopala
i nateraj me da klečim.
Da im se divim i slavim ih.
Možda tada odrastem.

Možda se ipak
i usudim
da ti jednog dana kažem previše (ili sve).
Pustim vino sa usana da poteče
i krvavo crvenu haljinu
obučem za izlazak.
Do tad ću pričati sa jastukom.
Ti ne spavaš na njemu.

Nema te ni danas.
i trešnje u grudima su sve zgaženije.
Otrgo si mi misli od mene same
pa ne znam gde su otišle.
Ali znam da ih niko ne čeka.
A moglo je jednostavnije.

Noći su prekratke za one koji umeju da sanjaju.
A snovi su nekad toliko stvarni da ostaju urezani u kožu.
Mirišete posle na njih, nosite ih uvek sa sobom kao dragi privezak.
Nekad se i ne mora buditi.
Dok god imate saputnika.

Šiler

SRCE
Srešćemo se opet, ko zna gde i kada,
Nenadno i naglo javićeš se meni
Možda kada duši bolno zastudeni,
I u srcu počne prvi sneg da pada.

Na usnama našim poniktnuti neće
Ni prekor, ni hvala; niti tuga nova
što ne osta više od negdašnjih snova
Ni kaplja gorčine, ni trenutak sreće.

Ali starom strašću pogledam li u te:
Za nove ljubavi javlja se glas smeo!
Jer što srce hoće to je njegov deo -
Uvek novi deo od nove minute.

Bravo Soyce, pripremi ih na Valentinovo, sad ce to brzo . Citam i sve vreme mislim kako ce te iznenaditi na kraju, a u sebi vec rondam, ako do toga ne dodje (znas ono, svi su oni isti, glumi bolest, sram ga i stid bilo, itd..). Drago mi je da je sve ispalo kako treba 

Bravoo...hocemo jos..

Divno Soyka... romanticno ...najzad jedan blog sa lepim zavrsetkom...uzivala sam citajuci i do kraja se nadala bas ovakvom kraju...hvala   ti sto su se moja nadanja ostvarila ...pisi nam opet 

Evo ti nešto čemu je dom baš na ovakvom tekstu.

Znam da će ti se dopasti.