sanjiva - Blogovi

Deranu

Znam

Iako se nikad nismo videli, a znali, srešćemo se jednom.Znam jer će se svemir zatresti i vreme stati u trenutku. Prepoznaću te. Po mirisu dalekih mora, šaputanju noćnih talasa, po tajnama ravnica koje su poznate samo posebnima.

Prepoznaću te po sjaju u oku, samo meni vidljivom, po pesmi tamburaša čiji te je trag obeležio. Po prahu dalekih smrvljenih rubina koji ostavljaš iza sebe.

Osetiću miris dunja sa ormara, osetiću onako kako to sanjar sanjara može.

I samo ja videću čaroliju koje ni sam nisi svesan...I znaću..

Znaću da si moj princ življen, a nikad doživljen, jer se sudbina nekako čudno igrala kada je spajala živote.

Ne nećeš me primetiti..

I znam, da ću te pogledati, okrenuti leda i otići. Biću srećna što verujem u bajke koje su me obeležile davno, s prvim udahnutim dahom..

pre 10god

P_t_i_c_i_c_a, 10god

Savrseno ko i uvek..

sanjiva, 10god

tri_praseta, 10god

sreshtjemo se nekad ne znam gde i kada

nenadano naglo jawitjesh se meni

mozhda kad u dushi bolno zastudeni

i u srtzu pochne prwi sneg da pada

tri_praseta, 10god

owaj twoj blog me podseti na neshto shto sam odawno napisao: Mozhda u nekom drugom zhiwotu I wremenu, prepoznam twoje litze u gomili, kako chekash autobus gradskog prewoza, na swirtzi nekog budutjeg rock benda, u samoposluzi kako pazarish neko powrtje I pridjem ti tada… Znam da tjesh I ti mene prepoznati, razwutji osmeh, zagrliti me najsnazhnije I utisnuti mi poljubatz tako wlazhan I dug, da tje plochitze sa poda da se odlepe, a tegle sa ajwarom I kiselim krastawtzima poputzati od nadolazetje strasti… I niko nas wishe ne mozhe razdwojiti, ni pajserom, iz tog zagrljaja… A do tad…Ne znam, ti odluchi kako I shta, jer meni su wrane mozak popile…