Stanujem sa osmehom u onome sto je ostalo iza nas. Jedared si mi rekla:"Ako ikada pozelis da me pustis od sebe, proderi se i podeli sa mnom, koliko mozes u datom trenutku, kako bi zarastao". Predobro znades da nikada nisam imao problem sa recima. Zive me sa distance, kao pirgave kosute ona pojila u Kopackom Ritu., a ja im uzvracam blizinom tog', jednog daha, bez kojeg' me bezobzirno ostave kada me nanjuse. Divljina ovog' srca me nespretno odaje N. Kao Sremskog petla svitanje, kada se za oblake zadenu magle i mrazevi. Nedostaje mi pitomost tvog'.

U isto vreme sam i srecan i tuzan. Pozobljen sam kao mladi jecam, tamo, nadomak Doroslova, pokosen kao prolecna detelina u Miletickom Ataru, prevazidjen kao nekada dobra pesma, koju su svi pevali, a niko osecao na pravi nacin. I da, zjapim napusten i prazan poput Lickih stracara nadomak Velebita. Kao sto cujes, ima me navek svuda, a najvise u pitanjima, koja u ovom trenutku pustam od sebe sa zeljom da imaju let golubova divljanera.
Da li ces uvek napadati moje misli, cak i onda kada budem ostvarivo srecan sa drugom?.
Zasto si me grlila, bas kao sto se grle prve igracke sa kojima nikada ne odrastemo, ako si odrasla i srasla sa njim?.
Zasto si me drzala za ruku onomad, mnogo vremena nakon naseg rastanka?.
Zasto si me zivela tih dana, a nikada poljubila?.
Znas, trebao sam te tada, a ti si me rezervisala negde na pola puta izmedju godisnjeg planera sastanaka i tvoga srca, do koga nikada nisam ni dosao. Pokazala si mi sta prava ljubav nikada ne moze biti. Jasno ti je da ne verujem u pricu kako ljudi imaju samo jednu ljubav duse. Mozda smo to mogli biti mi, ali nismo. Sada mi onaj osecaj da sam te mogao voleti bolje i lakse, nego bilo k'o do tada, kaze da nisam dovoljno zavirio u sebe.
Ljubav je delovanje. Ljubav je osecaj. Ljubav nije odlazak od nekoga, samo da bi pozeleli da mu se vratimo, kada se zaista povuce. Pomirisi, dodirni i oseti sve one, naredne kestenjaste oci, koje te budu iskreno gledale. Jedino tako ih neces oterati od sebe. Ili barem ne, od njih, samih.

Ipak mi nedostajes.
Zadnji put:"Tvoj Namcor".
Slobodan sam!.

Eto, kada procitam ovakav blog, prosto pozelim da ti budem neka bivsa... bilo koja, makar ona najbeznacajnija.  

Insi predivan kao i uvek

On je sad slobodan! Vrlo lepo Insi...ali imaš ti još neki blog tu da napišeš

Nisi slobodan dok god ti ona krade misli, uzdisaje, ne mozes tako biti slobodan. Danasnji dan ti nesto znaci, a osjetio si potrebu da napises ovo, znaci nedostajalo ti nesto u toj prici. Mozda su ostale neke zelje, a mozda ti je trebao oprostaj. Ne znam. Nadam se samo, da ti sa njom nije otisla ona volja za svim sto je ljepo, volja za zivotom, radost koju tako olako djelis oko sebe. 

P: : Ovaj put ti dugo trebalo da napises nov blog, nadam se sledeci ce uskoro  jer, znas.....ma znas, ti uvjek sve znas.

Naopako...ja procitah Dragan ...uplasih se

Lek

Kada ti je teško, piši....Kada si tužan, piši...Kada si srećan, piši....Kada ti se snovi ispunjavaju ili ruše, piši....čak i onda kada si razočaran, piši. Šta god ti se događa, zabeleži to. Jer jednom će sve proći. I lepo je se podsetiti nakon nekoliko godina kakav si bio tada. Lepo je skupljati uspomene. A papir sve može podneti. I tugu i sreću.