U saradnji sa Deltom

Danas sam bio u Beogradu (sluzhbeno) I poshto sam imao nekih obaweza na Ekonomskom fakultetu, dogoworih se sa alfom I omegom (glasom, stasom I dushom) Zokija, koja je sebi nadenula ime Delta (ne stigoh da pitam za razlog) da se nadjemo tu u parku ispred faxa… Swaka prawa dama malo kasni na sastanak, ali nasha Delta zakasni podebelo (I to je jedino “debelo” u wezi nje)… Da je to kashnjenje potrajalo doshao bih na ideju da startujem mlade studentkinje ekonomije I da im nudim priwatne chasowe budzetskog rachunowodstwa… Weoma “priwatne”…  Ili bih se udruzhio sa onim “prijateljitzama notji” koje usred bela dana nude swoje usluge penzionerima, studentima, sluchajnim prolaznitzima ili likowima koji u duksu Iron Maiden sede na klupi u Pitzinom parku I chekaju nekog ko kasni…

K`o dodir swile shumi glas blag I snezhan miris njeeee (onomatopeja zwonjawe mog telefona)

“Halo”

“E tjao gde si, ja se uprawo parkirala, chini mi se da te widim, da widim teeeeeeeeeee… Kako se osetjash”

“Osetjam se k`o tinejdzerka u Znam shta ste radili proshlog leta, ili je to ipak bio Wrisak, jer ja tebe ne widim…Znash ono kad joj zazwoni telefon u parku, a ona zwera lewo desno u napadu panike”

“Haha budalo jedna mislim na twoju kichmu jel bolje”

“Jeste bolje je hwala walhala, ali me o5 boli”

Pre par dana mi je proturila neku prichu da ima tri sise, kratju jednu nogu I tri ruke, pa posumnjah da joj je Zaphod Biblbroks (Autostoperski wodich kroz galaksiju) neki dalji rodjak… Swe je to meni pomalo bilo sumnjiwo, ali kad sam je wideo kako odluchno koracha prema meni pricha o kratjoj lewoj nozi je pala u wodu, ali zato me za sise nije slagala… Nemogutje da ima samo dwe I po mojoj slobodnoj protzeni imala je u najmanju ruku tri…

“Tjao ja sam Zheljko” rekoh uz naklon I poljubih joj ruku pokushawajutji da zadrzhim pogled na njenim ochima, shto mi je teshko poshlo za rukom shto zbog kichme shto zbog njenih atributa…

“Drago mi je ja sam Marija” reche uz osmeh…

Izgledala je kao neko koga wredi chekati I to ne samo tih pishljiwih pola sata koliko je kasnila, wetj I tzeo zhiwot ako treba…

“Poshto sam tesan sa wremenom (dobro I sa jaknom, zapeo stomak) predlazhem da odemo tu negde u neku birtiju na kafu”

“Ae wazhi I izwini shto kasnim, nadam se da nisam mnogo”

“Ne, ja kasnim, rekao bih  jedno 10ak godina”

Ulazimo u kafitj I u z bolan izraz litza smeshtam swoje pozamashno dupe na stolitzu, jer mi sedenje na onoj tapatziranoj fotelji predstawlja uzhasan problem… Zlobnitzi bi rekli da wolim pod dupetom da osetim twrdo (prawetji aluziju na moje seksualno opredeljenje, koje je inache strejt), dok bi neko ko je chiste dushe u potpunosti razumeo moj problem…

“Jao luditze pa tebe bash boli, sad tju da ti dam neshto od chega tje ti biti bolje”

“Daj bilo shta I pelin iz twoje ruke je sladak”

Izwadila je  neku tabletitzu iz torbe, stawila je u dlan I izgoworila rechi na nekom meni nepoznatom melodichnom jeziku I mogu wam se zakleti da su joj ochi bljesnule nekim chudnim sjajem…

“Ewo popij owo bitje ti bolje, pa ne zowu mene bezze Wetza Weshtitza”

To shto mi je dala mogla je komotno biti kapsula tzijanida, ekstazi ili neki slichan opijat, ali ja ga zgutah bez bilo kakwog dwoumljenja… I mogu wam retji da mi je pomoglo… Ne bash k`o rukom odnesheno, ali mnogo mnogo mi je bolje… Ili je sama njena pojawa utitzala na to da mi bude bolje, samo stwarajutji platzebo efekat tom tabletitzom… Tjaskali smo posle toga neobawezno, uz kafitzu, bash kao da se znamo jako dugo… Realno I znamo se, ali smo se danas samo I zwanichno upoznali… "Jer naposletku ona je nawek znala ko sam ja"... Swako malo je ustajala da zatwori wrata koja su se sama otwarala da me ne oshine promaja I mogu wam retji da mi je prijala ta uloga “nekoga kome treba pomotji”…

Ajnshtajn je bio u prawu kad je rekao da je wreme relatiwan pojam… Tako da chekanje nekog ko to zasluzhuje (u trjanju od pola sata) zna da se otegne u nedogled, dok wreme prowedeno sa njom (samo sat wremena) proleti k`o treptaj oka, kao uloga Marije Karan u filmu sa Entoni Hopkinsom…

“Konobar ae naplati, moramo da brishemo”

Konobaritza mi ispostawi rachun na neku neokruglu tzifru, neshto na 6 dinara…

“Izwini Teto imash mozhda dinar?” trep trep..

Prva!

Jaoooo sto je lepo! A da li vam je stiglo i proletje?

vestica jadan ti i ja bi je gledao u tri oka brate mili

Bas mi drago sto ste se upoznali i obradovali nas blogovima...odoh da citam deltin

Naposletku, takva je naša Deltica, pored nje zaboraviš i SAT i bol :-)

Odlican blog, odlicno upoznavanje a gde su vam slike

Hilariiiiiiiii....neka veza što je delta rešila da ode...a lepo sam ti pričala....ccccc

Šalim se naravno...Uvek džentlmen.....