---

СЦЕНА: Кафић  полупразан, весело друштво у ћошку већ се увелико заракијало, пуше галаме смеју се.. Око њих трчкара млада конобарица, док са компа свирају Освајачи „Само ти си била лек кад ништа ми не остане“.. Шанкер мерка конобарицу, док есесовском упорношћу брише чашу... На сцену ступа Јован, улази у кафић

 

НАРАТОР:

Јован је нормалан дечко, из комшилука, студент, који у свом животу робује само двема стварима, од којих је једна алкохол а друга уопште и није ствар већ жена. Ево има већ две недеље како није излазио... Као и после сваког раскида... Синоћ је решио да прошета мало и оде на неко пиво... Чисто да види шта има ново од кад не храни конобарску децу у свом малом месту... Обишао је Бермудски троугао на релацији кафана „Два брата и сестра старија“,  кладионица „Из кеца у икс“, (из кафане у канал)  и  завршио у омиљеном му кафићу „Кеш“, где је конобар-шанкер његов добар друг Бора. Брат у доколичарењу, испијању пива и фудбалским сеансама недељом у школском дворишту „на мале голиће“...

 

БОРА:

Е где си човече, нема те 100 година... Дошао си мало да слушаш ову „музику наше младости а?“ (оставља чашу и пружа руку Јовану)

 

НАРАТОР:

Иако му додир влажне руке прија као да је пипнуо пресну лигњу, Јован не замера Бори тај поступак, јер су они ипак другари „још од оних дана“, ма шта год то значило...

 

БОРА:

Нема ти нешто ни маторе, у ствари била је синоћ после дужег времена. Баш ме чудило одакле она сама без тебе или другарица.... Поседела мало, попила еспресо, спржила две цигарете и отишла... Боже ме `прости к`о да је гони нека виша сила... Изгледала ми је баш онако некако, шта знам...

 

ЈОВАН:

Јел изгледала можда к`о да смо раскинули (промумла Јован кроз дим цигарете)?

 

БОРА:

Ееее баш тако је изгледала, мало утучено, такорећи покисло (да не употребим неку другу течну стилску фигуру па кажем попишано)... Нисте валда раскинули?  Па пази матори и није она била баш за тебе, старија 12 година, разведена, има дете... Још те третирала као крпу... Ма ти си за њу премија, љуби те брат...

 

НАРАТОР:

Бора саветује Јована као старији брат млађег, који притом и није баш као сав остали свет (мислим да се такве особе стручно називају „лица са посебним потребама“)

 

ЈОВАН:

Јок него је за тебе мамлазу један матори

 

БОРА:

Ма где за мене, знаш ти да ја волим „ово“ мало млађе (показује главом ка конобарици). Видиш ову моју нову колегиницу? Видиш каква је а? Бомба бре човече боже. На дупету треба д ајој стоји етикета са упуством за употребу.. Рукуј пажљиво да не експлодира, мош се повредиш.. Ал удата јебеш га... Видиш оног главоњу у ћошку, што је најгрлатији? То јој је муж.. Багериста... Џибер и по.. Пије к`о Рус, а оставља бакшиш к`о Шкот... Ма скот.. Пази кад се римује, опет сам у елементу... Чек сад ћу да је позовем да те упозна, да ти не закида на текили ако ја случајно нисам ту, кад ти опет дође да окајаваш грехе и  пијеш то Индијанско срање.

 

ЈОВАН:

Чекај бре матори полако, немој да се зезаш, видиш ти оног полупијаног билмеза... Немој он да ме дохвати мало, па поред тога што сам духовно сломљен, постанем и физички... Знаш да кога свиње цепају и сељаци бију, тај  и не дочека баш да унуцима приповеда „е како је било у моје време“

 

БОРА:

Ма не бој се бре, само да вас упознам... Ееее Лепосава дођи овамо!

 

ЛЕПОСАВА:

Драго ми је ја сам Лепа

 

ЈОВАН:

Да знаш и да јеси лепа, али ја сам Маријин

 

НАРАТОР:

Маријин бивши, али то ионако није важно, јер Лепа управо одлази да двори свог драгог багеристу, а Бора и Јован настављају причу о фудбалу и неким ситним радостима које живот чине лепшим... Отегла се прича о Манчестерима, Арсеналима, па из кеца у кец па из кафане у канал... Па држ да набијем...

 

 

 

ЈОВАН:

Ма зајеби та велика имена, него реци ти мени јеси ли био скоро тамо на терену у школском?  Ја ево наређао баш пуно неоправданих... Јел пикате још увек три на три на мале голиће?

 

БОРА:

Па брате ти као да живиш у прошлом веку. Више не играмо тамо фудбал. Зашто нам служи она нова хала, што комуњаре сазидаше не би ли се додворили омладини и још мало остали на власти? Пдаааа сад тамо играмо... Све у фулу... Имају и тушеве... Пре неки дан се туширамо после фудбала и ја се зезам, као, ех што нисам деригуз па да вас све отрсим тако мокре голе и знојаве, кад ми Бане рече опасан фазон... Али О П А С А Н!!!! Каже сад у војсци кад ти испадне сапун, сагнеш се и подигнеш, немаш фрке, сви педери отишли у цивилно служење војног рока...

 

ЈОВАН:

Хахахаха луди сте скроз, волим да ћаскам са тобом јер ме увек орасположиш ма колико да сам потонуо... Ае дај још једну туру па да се разилазимо....

 

НАРАТОР:

И тако реч по реч, пиво по пиво (и понеку текилицу) дођоше и до фајронта... Јован се тетурајући извукао из кафића, посрће, видно припит, па пешака кући... Размишљао је како је срећа што није кренуо колима, јер би га већ исто то вече цртали кредом по асфалту другови полицајци док заврше увиђај... Дуго је стајао под њеним прозором, наслоњен на ниску белу ограду, посматрајући завесу и упаљено светло у соби... Надао се да је разлог њене несанице он, или је једноставно расејана (због њега) заборавила да угаси светло. Ујутро га је нашла, смрзнутог, наслоњеног на ограду, мртвог, уста отвореног у немом крику као да је дозива и вриснула у плач проклињући кафане, конобаре, алкохол, као и таксисте који се нису нашли да њеног драгог одвезу кући. А он, па он је био већ одавно мртав, још оне ноћи кад је рекла да више неће да трпи пијандуру, само је чекао погодан тренутак да ту своју смрт и озваничи.

 

ЗАВЕСА!!!!

 

Edited by tri_praseta, 2013-12-10 17:39:00

dohwatim se nekog swog starog bloga sinotj da ga preuredim za potrebe snajke (igraju se detza pozorishta na fakultetu) i ewo shta je ispalo

nadam se da tje owa predstawa oswanuti ako ne na brodweju, onda barem u ateljeu 212 jednog dana..

uloge:

jowan:kianu riws

bora: dastin hofman

lepa: rosario dowson

marija: hilari swonk (ko drugi)

lepin muzh: miki rurk

narator: edward norton

scenario: tri praseta

rezhija: kwentin tarantino

smeshi mi se oskar a?

super ovo sam negde procitao   nego jesi li i ti Marijin

Kako god ... odlicna prica ili ti scenarij za neki tamo film (procitah u najavi ili bi odjava

ne verujem svojim ocima ...prase opet pise blogove, pa makar i prepravljene ...kod nas kazu gde ima dima ima i vatre tako da uskoro ocekujem neki potpuno novi blog

Dobar prasitj, al ja bi pored ovog jos jedan taze . Et a kazu pijanom se nista ne moze desit, objasni to Jovanu 

Bravo prasulence, kad budes primao Oskara, idemo sa tobom da ti drzimo strah

Eto, lepo ne znam sta da napisem na ovu TLJP osim - ne idite u kafanu kada je hladno napolju.