,,Prijateljstvo je najteža stvar na svijetu za objasniti. To nije nešto što se uči u školi, ali ako nisi naučio šta je smisao prijateljstva, nisi ništa naučio. Prijatelj je neko ko razumije tvoju prošlost, vjeruje u tvoju budućnost i prihvata te danas onakvim kakav jesi.''

Ja sam po prirodi veliki saljivdzija. Volim da se salim sa svojim prijateljima.Ne preterujem u tim salama,znam granicu.Ne volim neukusne sale,kako na tudji, tako i na svoj racun. Uglavnom,salim se sa dragim ljudima...sa svojim prijateljima. Oni koji mi nisu dragi...nisu cak ni predmet sale. Ali sam se uvjek pitala zasto neke osobe vole da se sale na tudji racun ...a onda kad se sala uzvrati,oni dignu nos. Imala sam jednog prijatelja ako mogu da ga tako nazovem,mada se ispostavilo da ja prijatelj nikad za njega nisam ni bila. Jos uvjek se pitam zasto je svaku moju salu ozbiljno shvatao.Mozda iz zelje da to nije sala,da ja to stvarno mislim. Mozda je osjecao nesto vise prema meni,to samo on zna. Provodila sam snjim vise vremena nego sa drugima. Uvjek sam se trudila da budem iskrena, nikad mu nisam lagala uvjek je bilo po njegovom,nikad ga nisam uvrijedila bilo cim,nisam ni imala namjeru. Mozda nemamo isto misljenje,mozda sam ja i pogrijesila u necemu...Razumela bih da je rekao...znas,ovde si preterala sa salom. Cutanjem se nista ne resava.Tako se samo ljudi udaljavaju jedni od drugih. Nesvjesno...i mi smo se udaljili jedno od drugog. Ko zna zasto je to dobro. Mozda mi je to neki znak, da mi i nisi bio tako dobar prijatelj, kakvim sam te smatrala. Mozda...

Moj mali doprinos ovom divnom blogu...

Nekada davno živela je devojčica koja je imala lošu narav.
Njena majka joj je dala kesu punu eksera i rekla joj da svaki put kad ne može da iskontroliše svoje ponašanje mora zakucati jedan ekser na zid. Prvi dan je morala zakucati čak 37 eksera!

Tokom sledećih nekoliko nedelja kako se učila kontrolisati, broj zakucanih eksera smanjivao se iz dana u dan. Shvatila je da joj je lakše obuzdati ljutnju nego zakucati ekser na tvrd zid.

Napokon, stigao je dan kada se devojčica nije iznervirala ni jedan put! Rekla je to majci i ona joj je savetovala da svakog mirnog dana izvuče jedan ekser. Stigao je dan kada je devojčica rekla majci da više nema ni jednog eksera na zidu! Majka je uzela ćerku za ruku, odvela je do zida i rekla joj:

„Dobro si učinila, ćerko, ali pogledaj rupe koje su ostale na zidu. Zid više nikada neće izgledati isto! Kada kažeš nekome nešto u ljutnji, povrediš ga. Kao da zabiješ nož u tu osobu i potom ga izvadiš napolje. Nema veze koliko puta kazes: „Žao mi je“, rana je ipak još uvek tu. Povrediti nekoga rečima je ponekad gore nego fizički. Prijatelji su naše retko bogatstvo i treba ih čuvati. Oni te nasmeju kada si tužna, ohrabruju kada trebaš uspeti nešto u životu, pozajmljuju ti rame za plakanje, uši za slušanje i otvaraju ti srce.“

Razlog za urušavanje prijateljstva je retko jedan veliki, odlučujući događaj. Obično se nakupi hiljadu malih svašta zbog kojih izgubiš želju da to prijateljstvo sačuvaš.

Postoji nekoliko ljudi u mom životu zbog kojih bih prevrnula i nebo i zemlju da sve eventualne nesporazume rešim. Za sve ostale... samo se budala sapliće o kamen iza sebe.

Od mene imas ogroman like 

shali shali pa uwali, shala shala pa weshala... treba biti oprezan sa shalama, ewo ja na primer znam da preteram (iz nehata)

Lepo je ovo o čemu si pisala.Što se mene tiče...I still haven't found....

Pretpostavljam da ti se ovo dogodilo ovde. Uporno govorim tj. pisem da se nekad ne razumemo dok kuckamo. Pogresno stavljena zapeta, tacka, uzvicnik menja smisao napisanog. Meni se to desilo. I jos uvek desava ali sam dovoljno tvrdoglav da prvi ne zapocnem  razgovor.

Pravi prijatelj ostaje za uvek prijatelj...

                                                hahahahhaahhaah

Super blogic mjau

...Ubijao sam je svojim nejavljanjem. Nekako sam voleo da trči za mnom, siguran da joj to nikada neće dosaditi. Ali dogodilo se baš to, dosadilo joj je da se igram sa njenim osećanjima. Falile su mi njene poruke, pozivi, dani su bili prazni bez njih. I tada sam ja nesvesno počeo raditi njoj ono što je ona nekada meni. Slao sam joj poruke na koje nije odgovarala, zvao je ali je pozive odbijala. Mrzeo sam to njeno ponašanje koje je zapravo videla od mene, ali nisam odustajao. Nakon par nedelja poslao sam joj poruku:
-"Kako si?"
Na koju je začudo odgovorila:
-"Odlično sam! Divan je osećaj prestati biti budala, a još je divniji praviti nekoga budalom. Hvala ti!"...