Sve je počelo prilično bezazleno, večeras na Skype-u kad mi je u glavi već počeo uspavljujući solo performans malih pink jednoroga na činelama:

• Gican: Mirka, ’ajmo jedan yamb?!
• Ja: Ne umem ja to da igram.
• Gican: Pa šta, igramo onako bez veze.

Na nesreću, kad zakukam da nešto ne umem, setim se da je Nikolić Tomislav uspeo da postane predsednik države, pa mi se otvore novi horizonti. Rekoh...

• Aj, zidaj!

Negde na početku partije, uz ničim izazvane i nepovezane ispovesti o tome da mu seks traje koliko i zvono telefona po jednom pozivu i da mnogo voli našeg druga sliku, on ubaci i „igramo u blog“. Pošto me o jadu zabavio nametnuvši mi kao prisilnu misao analizu povezanosti između voljenja slike i trajanja seksa, predlog o kockanju u blog mu je prošao bez adekvatnog procesuiranja.

A zadatak je prilično težak. Već dugo se pitam zašto ljudi uopšte pišu i zašto odjednom svako ko zna svih trideset slova ima potrebu da pametuje ili izvrće dušu po šavovima. Manipulatorsko unovčavanje kompleksa i ličnog očaja, često zaključim. Pohlepa neka. Sad, treba sebe smestiti u isti skaradni koncept, a ne ispasti debil u sopstvenim očima. Gadno je što često posumnjam i u poštenje svojih motiva, mada je, realno, gadnije kad čovek u sebe uopšte ne sumnja.

Ima ta jedna slika koja mi dugo stanuje na unutrašnjosti očnih kapaka. Stari dokumentarac o domorocima iz nekog afričkog plemena, u stalnoj potrazi za vodom. Čovek iskopa usku rupu u zemlji i napuni je semenjem kada vidi majmuna u blizini. Majmun priđe, zavuče ruku u rupu, napuni je semenjem, ali ne može da je izvuče. Glup a pohlepan, ne uspeva da domisli da treba da pusti semenje. Čovek ga uhvati i veže. Drži ga na jakom suncu nekoliko sati, pa ga odveže i krene za njim. Majmun se i ne osvrće, trči kao pomahnitao do pećine u kojoj je izvor vode, da utoli žeđ. Čovek tako pronađe vodu.

Padne li vam ikad na pamet šta čovek, po prirodi ljubopitljiv i radoznao, pronađe u našim olako prosutim životnim pričama, nedovršenim rečenicama i sintaksički nesređenim mislima koje lakomo iznesemo u javnost? Koliko prezira izazivamo svojom sujetom koja smatra da je istina samo u našim prstima? Kako se nosimo sa usmeravanjima na tuđe i svoje privatne stvari i koliko se lagodno osećamo u toj nekulturi? Jesmo li je uopšte svesni?

Odgovore koje sam dobila iz svog duboko egoističnog bića ne bih mogla da podelim sa svetom. Pokušala sam da ih ignorišem neko vreme, ali nije išlo. Ne mogu, ne baca mi se ni delić mene. Ne više. I mi majmuni imamo jednu dragocenu osobinu, nestalna smo priroda (i društvo), sve nam se brzo izmodi.

Sada je 23:32, dvojka poništava dvojku a trojka trojku, matematički ovaj trenutak ne postoji i ova priča se nikad nije desila. Jeboteblog, Gicane!

E moja Ajsi, sa prasitjem ne moze niko izac na kraj, on pobjedjuje samo kad se okladi u blog. 

Vjezbaj da ga veceras satares, bas bi bilo interesantno procitati sve o seksu od nekoliko trenutaka, kao i njegovoj (dubokoj?) ljubavi do slikice   Sad ce me bloka, osjecam u kostima 

nasha draga ajsitza je stwarno chudan swat,  twrdi da ne zna da igra jamb, a owamo jedwa sam je pobedio (nije me htela kotzka)... iako kolone popunjawa haotichno, bez nekog reda, sbrda sdola, o5 twrdi da ima taktiku i da je bash to htela... a taktika se sastojala u sledetjem: shibnula mi je neki link sa medias-a gde swe prshti od sexa i dok ja gledam wideo po 12-i put a tekst chitam tek 5-i, ona popunjawa kolone, a ja zhwrljam li zhwrljam... swe dok se nisam dozwao u pamet i rek`o sebi "chitatjesh-gledatjesh kasnije budalo, igraj jamb sad da ne bi pis`o blog"... i tako sam je dobio tek u zadnjoj koloni....

p.s. nikako ne powezujte owu prichu o sexu (koji traje kao i zwonjawa telefona), sa tim da mi je slichka oket lik, jer su to dwe razlichite priche, samo ih je njen perwerzni um spojio u jednu

nisam ti reko super ti je blog

Dokona..igra yamb, piše blog a cveće uvelo.

Prasitji jedni belosvetski,

to što se ajsi bacila na blog je pozitivno, ali to što si sad ti na redu (a da i ne znaš) je još više u redu

Elem, da te upozorim drugarski, igra piljke zvane jamb, za medalju!

epa, vala, jedva nadjoh ovaj oblak gde mogu da napisem koju..............a, ranije sam zivela na oblake, ili eventualno pod kruske......sta ti je zub vremena.........nego ne razumem, kad mi naredila Madame da lajkujem ovaj blog, imala je 26 lajkova......ja skromno pritisnem jednom i hop..........28 lajkova...........jel to moj ukus vredi 2 lajka ili ovo je namestaljka.........sve vise mislim da su ovaj blog lajknuli max 14 ljudi