Pre neko veče rekoh mom novom drugaru JamesBondu da me pusti malo da kukam dok igramo remi, jer kad glasno razmišljam- razmišljam poduboko, pa mi često sevne i rešenje. On mučenik rekao da slobodno kukam na koga hoću, on će se u uši pretvoriti.
U pola sata monologa, razradih uvod i upoznah ga sa situacijom, sve zamišljajući kako pažljivo sluša i mudro dobuje prstima po obrazu. Ume da sluša, al’ baš ume, svaka mu čast. Prošla mi kroz misli ona scena iz Kazablanke kad Rick kaže Louie-u: „Louie, I think this is the beginning of a beautiful friendship". Spremih se da mu prospem suštinu problema kad on mučenik zavapi: „AUUU, AJSI, MENI SAD TREBA PSIHIJATAR!!!“ Isterah čoveka iz pameti očas posla. Nadam se da se uspešno oporavlja.

Dok je JamesBond na terapiji da ja nastavim ovde...

...I onda, pazi, konkurišem ja za taj projekat, mislim ko ga šiša- znam da je namešteno, ali neka, da im malo provučem ime (svoje) kroz uši (njihove), pa neka misle da’l ću posle da dignem frku. I sad, ja skroz u tom filmu, mastim ponudu, ’falim se i uzdižem onoliko, nudim i što nemam... (Prekide me poruka od Cisa).
 

• Cis: Ne ynam, moda je ne[to slu;ajno.
• Ja: Šta je slučajno?
• Cis: To ]to si me pitala.
• Ja: A nisam te danas ništa pitala.
• Cis: Onda ni]ta niej slu;ajno.

I nestade sluta, ode da krade kolače ili vežba kreativni pristup pravopisu ili bogznaštaveć radi kad nije pod kontrolom. Javio se samo da me izdekoncentriše.

Imam i problem sa jednom dilejom koja me svakodnevno proganja sa molbom da joj pozajmim stan da snimi epizodu nekog reality show-a. Neumorno me ubeđuje. Kao, ne moram čak ni da budem tu, samo stan da bude prisutan. Dva su već našli, sad im samo ovaj moj fali. Baš bi se uklopio. Ja pitala što je navalila kao luda, kaže, dobiće za to 750E za jedan dan. Da se snima kako kao traži stan. Pa da joj se moj ne dopadne, nego kao, da se odluči za neki drugi. Za koji gledaoci ne znaju da je, ustvari, već njen. Ja pitala koliko će da plate mom stanu za duševni bol pošto planiraju da ga proglase nepodobnim. Kaže- ništa. Pa za ništa ne dolazi u obzir! Posle ja moram da živim u njemu takvom, frustriranom, javno ocrnjenom i neizabranom.

Opet se vratim na onaj konkurs od kojeg neće biti ništa, ali avaj! Anđeliška javlja vest od nacionalnog značaja, da Marijana Mateus upravo iseljava svoj butik sa lokacije- zbog nerentabilnosti. Živa mi se Anđeliška pojela, ili rečeno jezikom supermarketa, nit’ je jestiva niti je hot. Otugujem sa njom bez teksta, svebogamoleći da za tu vest ne čuje Marijanina nova drugarica Gvinet Paltron, da ne pukne bruka po Hemptonsu.

Onda mi moj omiljeni čovek na celom svetu pričao kako mu se čini da će ove godine opet morati u školu svaki dan. Jbg, mačak, znam. Do zadnjeg dana se nadao čudu. Juče mu ispekli prase, da lakše svari povratak u klupu. Ja se davila od smeha na tu kreativnu motivaciju, a zapravo me duša bolela. Zato što više nikad neće biti moja beba. Ima čovek odrasla posla.

Napokon smo dozvali ološ investitorke, jer kroz sistem za ventilaciju ulazi voda. Odakle voda u sred ovog iznenadnog leta, nemam pojma. I poslale majstora, konačno. Čikica malo zbunjen, sve se osvrće, vidim ič ne kapira šta mu pričam. Moja agresivna polovina zagrmela na njega:
 

• Jeste li Vi vodoinstalater ili niste?
• Nisam, ja sam domar.
• Kakav domar?
• Tu iz hotela preko puta.
• Pa šta će nam hotelski domar?
• Ne znam ja, mene poslali...

Jedva živu glavu izvukao. Ni kriv ni dužan. On ide gde ga pošalju, ne udubljuje se u motive.

Obiđem blog svoj da vidim kako mi se hejter ponaša. Čuvam ga i pazim kao oči u glavi, čak sam mu i mobilnu verziju napravila da mož’ čovek komforno da nastavi da hejtuje, al’ ćorak, opet me o’ladio. A vrhunski bloger bez bar jednog hejtera ne biva.

Pođosmo onda put šume ovdašnje. Ponadah se da ću da odmorim mozak. Onako, pada mrak, al’ osvetljena staza, pirka vetrić, nema komaraca, milina. Al’ i tu se umalo se ne šlogirasmo. Pred nas iz rastinja i žbunja izleće na stazu u punoj brzini čovek na biciklu. Kako je vozio bicikl po onoj džungli, pojma nemam. Meni odmah na pamet pala aktuelna šumska nevesta iz Bora, pa pomislih da joj je ovo izgubljeni mladoženja. Šta je njemu palo na pamet ne znam, ali se prepao od nas kao i mi od njega.
 

• Bokte, čoveče, isekoh se, šta’š na biciklu u mračnoj šumi?
• Sin mi izgubio loptu malopre, sad se dere k’o magarac, pa se ja vratio da tražim.

Onda smo malo grupno vršljali po šumi kao skrajnuti.
Loptu nismo našli.
Koprive jesmo.

Šta ti je život... a svakog se jutra probudim normalna...

Juče mu ispekli prase, da lakše svari povratak u klupu. Ja se davila od smeha na tu kreativnu motivaciju, a zapravo me duša bolela.
kome je samo na pamet palo da tako usretji dete? zar nije dowoljan shok shto mora da ide u shkolu, wetj mu i swinjotzid priredjujete
do sada si imala samo jednog hejtera ajsitze (shto potwrdjuje da si wrhunski bloger) a od sada tjesh imati i tri praseta (ipak dwa jedno pecheno za polazak u shkolu), pa ti widi kakaw si bloger postala...
ali ipak te dusha bolela...znachi inisi bash takwa azhdaja kao shto kruzhe priche po charshiji, da male prasitje gutash za doruchak `mesto keksa uz chajitj

2 0

Sta ce ovde komentar...pisi bre zenska glavo knjigu da uzivamo ...

@tri_praseta, da ne poveruješ, ali sam je smislio to „neću tortu, hoću prase“.
Što se tiče čaršijskih priča, skrušeno priznajem da sam one najbizarnije o sebi sama lansirala, isključivo radi zabave svoje i svojih bližnjih. Ja sam, nažalost, zastrašujuće bezopasna.

@timotije_, blog je sjajna stvar iz nekoliko razloga. Prvi je taj što posle par godina blogovanja, i te neke samoanalize i testiranja granica ne postoji ništa što bih o sebi saznala od nekog drugog. Prilično je dobar put za samospoznaju. Drugo, medij je takav, da ako ti se ikad smuči možeš da kažeš -aj ćao- i zaboraviš ga.
Većina “ozbiljnih” blogera smatra svoju pojavu na cyber nebu nekom vrstom društvene angažovanosti sa ciljem da se oslušne drušvo i kritikuju pojave. Retki su oni koji će priznati da su otkrili divan način da pomognu sami sebi. A zapravo, to je to.

Ja sam, nažalost, zastrašujuće bezopasna.
to pishe i za zemljane u autostoperskom wodichu kroz galaksiju "uglawnom bezopasni"... ako nedajbozhe pogledam dnewnik u pola osam (nije se desilo da gledam josh od onomad, kad talibani srokashe one zgrade bliznakinje), zapitam se koliko ste wi to ljudi bezopasni...mi prasitji jesmo bezopasni majke mi

1 0

Divno, Ajsice! A sta mislis, mozda je bolje obratno, okrenuti, pa svako vece leci normalam?
(I mene dusa boli sto se osipaju prasitji..
(Ko ce i cime da mase komsinici preko terase, dok pusi?)

Eeeee, da si samo to vece popila jedno vopi sa mnom i sa cisijem... zivot bi ti bio...

kratko i jasno PAKAO )

@tri praseta

...mi prasitji jesmo bezopasni majke mi
Jeste.

@Vesnockaja

A sta mislis, mozda je bolje obratno, okrenuti, pa svako vece leci normalam?
Pa nije bolje Veki, ovako se bar probudim resetovana. Zamisli da po ceo dan lutam ‘nako luda.

@Tea_bg

Eeeee, da si samo to vece popila jedno vopi sa mnom i sa cisijem
Mooolim? Nakon što me je sinoć prodao za kutiju Noblica (veliko pakovanje, tri puta tražio da potvrde)? Jok!

0 0

pu noblitze, da je za baklawe pa da raumem

Loptu nismo našli.
Koprive jesmo.

Svako je blesav na svoj nacin, rece djavo i skoci u koprive.

0 0

@AKP

Збуњени Јамесбонд, изгубљени водоинсталатер, АКП опсједнута гђом Матеус, чудни ноћни шумски тркач, ауторка блога луди предвече....у овом блогу сам једини ја глас разума. Сад не знам да ли могу добити бар ону кутију ноблица,а мислио сам да сам направио добру трговину.

Tvoj omiljeni čovek na celom svetu mora u školu...SVAKI DAN

Kako obožavam da te čitammmmm

‘El treba “svakog dana”?

Otkad sam beznadežno zaljubljena u Brata Pantelu, imam problem i sa bazičnom gramatikom, a kamoli sa pravilnom upotrebom akuzativa i temporalnog genitiva.

Postoji i gori način da se nađu koprive, veruj mi...

btw, mislim da znam ko je taj na biciklu