Pozvala ga je da izadju. Devojka koju nedavno upoznao preko neta. Okupao se, obrijao i oprao zube. Nije ovako cist bio, ne pamti. Ipak prijala mu je promena. Izasli su u njen omiljeni kafic. Sve je bilo drugacije od onoga na sta je navikao. Veseli mladici i devojke, cisti, namirisani, raspolozeni za zabavu.. ni nalik na ljude na koje je navikao u lokalima u koje je zalazio. Ta noc mu je ostala za pamcenje. Upoznao je i nekoliko njenih prijatelja.

    Prljavi karirani stolnjaci, neoprane case, etilisane dame u poznim godinama koje su u momentima teskog pijanstva bile lepse od svih mladih devojaka na svetu, medjusobne bezrazlozne tuce, psovanje, vredjanje... sve je to postalo njegova ruzna prslost. Posle nekoliko izlazaka vec su ga svi znali u tom kaficu.

   Oni su se njemu dopadali, veseli i druzeljubivi a on se njima dopao kao neposredan i duhovit. Umeli su da mu se obraduju kad se pojavi na vratima a stalni gosti su ga sa osmehom pozdravljali. A on... zadovoljan je sto je promenio sredinu, zadovoljan sto sto su da prihvatili vodio je racuna da ne potpadne pod uticaj alkohola pa da iz njega ne progovori njegovo dojucerasnje ja.

   Medjutim, jedne veceri, verovatno je pogresno protumacio pogled koji su njegova devojka i jedan od njenih prijatelja razmenili... povukao se u momentu kao opecen. Dohvatio se flase i ubrzo presao onu granicu koju nikako nije zeleo da predje. Iz njega je progovorila ljubomora, cinizam.. U pocetku su njegov monolog pratili sa osmesima, misleci da se radi o novoj sali kojom je zeleo da ih iznenadi. Kad je postao neprijatan i vulgaran osmesi su nestali. Par momaka iz ekipe ga je ispratilo do izlaza iz kafica. Savetovali su ga prijateljski, da ode kuci, da odmori, da se istrezni... da ovo sto je uradio od sebe veceras nije on, da ga oni takvog ne poznaju. Nije otisao kuci. Otisao je pravo u svoju staru kafanu. Smrad koji mu je ispunio nozdrve kad je otvorio vrata, ubijao je novim turama rakije. U teskom pijanstvu “razmotavao je film” o stvarima koje su mu se desavale u poslenje vreme.

   Posle par dana, pojavio se ponovo na vratima kafica. Bio je pijan, prljav i na par mesta su se videli tragovi kafanskih tuca u vidu masnica i posekotina koje su pretile da se gadno inficiraju. Seo je za prvi sto do vrata i narucio pivo. Zakrvavljenim ocima posmatrao je goste kafica. I oni su gledali u njega. Nekima je bilo zao, neki ga nisu prepoznali, neki su pomislili da ga je neko silom doveo u takvo stanje. A neki su prepoznali ko i sta je on i shvatili da je za sve vreme boravka u njihovom kaficu on to vesto skrivao. Opet su ga ljubazno su ga zamolili da ode kuci, da se okupa i naspava i pre svega istrezni. Da ga ovde zele onakvog kakav je bio pre te poslednje veceri i da mu nece dozvoliti da svoju kafanu preseli u njihov kafic. Poceo je da se dere, galami, preti... Izbacili su ga. To mu je povredilo sujetu. Iz veceri u vece dolazio bi do vrata kafica, ponekad samo do vrata a ponekad bi i usao u kafic i naravno... ubrzo bivao izbacen. Umeo je i da se maskira i da tako udje u kafic. Brzo bi ga prepoznali, nekad po glasu ali uglavnom po smradu, i naravno izbacivali bi ga napolje. Pokusavali su neki od gostiju pa i devojka koja ga je dovela u kafic da ga urazume da mu kazu da to sto radi nije dobro. Ni za njega ni za kafic. Ali jednostavno nije umeo da savlada sopstvenu sujetu.

   I dan danas osvane neki njegov bezobrazluk na zamagljenim staklima izloga kafica. Verovatno zeli nesto da dokaze...u smislu... ne mogu oni da brisu izlog koliko on moze da pise... eh.. a bio je cool tip...

Po ucenju relativno nove teorije ledenizma postoje tri vrste.

Prvi se osecaju dobro u svakom okruzenju, drugi imaju potrebu da izgrade svoj licni Univerzum sa manje ili vise podignutim zidovima, i treci koji imaju nesavladivu potrebu da svako okruzenje podvrgnu destrukciji.

Prvi su potrosivi mediokriteti, povrsni, nezreli i sustinski prazni. Poslusni su i podatni. I kada im je nelagodno izdrze do kraja. Pate. Uzapredovala prva vrsta i uziva u patnji. Izlaze je pogledima, trazi empatiju, ne bira publiku. Nikad se ne brane, ne odgovaraju na uvrede ali podsvesno ocekuju da neko u njihovo ime odgovori. Prepoznaju se po smehu i suzama. Nekontrolisanim.

Drugi imaju nepodnosljiv ego trip, zamorne komplekse posebnosti i vise vrednosti. Rastu u tami, imaju snazne kriterijume. Ne istrcavaju, ne iznose svoje misli na videlo dok ih pazljivo ne sloze. Viseslojni su. U zavisnosti od stepena izgradjenosti njihovu sustinu je moguce spoznati tek kada zagrebes po povrsini ili duboko zaronis. Gledaju u oci dok povredjuju. Po tome se prepozaju. Gledaju u oci dok povredjuju, napadaju samo protivnika koji je na nogama i potom mu pruze ruku da ustane.Imaju iritirajucu potrebu da stalno dokazuju svoju superiornost.

Treci imaju sposobnost da  uvuku u svoj mulj, nesrecu i licne probleme. Sa njima se zavrsava u blatu, za sta su narocito pogodni pripadnici prve vrste. Mrze sebe, mrze svoju potrebu da se valjaju u kaljuzi i mrze drugu vrstu. Prepoznaju se po mrznji u ocima dok udaraju protivnika koji se ne brani. Ne zele da prihvate cinjenicu da nagon za povracanjem nesumnjivo dolazi iznutra, i retko ima veze sa okruzenjem.

A postoji i genijalna verzija koja svesno koketira sa sva tri oblika ponasanja.
Mada, mislim da on nije realan... ))

Ladies and Gentleman, Danny Crane!

Да соуле...само све је више кафана а мање кафића,а и кууул типови све дуже опстају у кафићима.

Iskreno, nikada se ne bih ponizavao da idem ili jos gore, da se vratjam na mesta gde nisam dobrodosao... ali 100 ljudi 100 cudi...

Vidim Tozo da si izabrao nick koji ces regovati po prvom postu o demokratiji koji si napisao. Samo ti jadan ocigledno ne znas sta je demokratija. Demokratija nije kad radi ko sta hoce i kako mu se cefne, to je onda anarhija. Demokratija je kad svako radi ono sta hoce u granicama normi i propisa koji su utvrdjeni Zakonom.

Ovde Zakon pisem ja, jer ovo je moja kuca. I ja sam domacin. I ako mi se gost ne svidi, ako mi usmrdjuje dom, i meni i ostalim gostima mog doma, tom gostu vise ne dozvoljavam da udje u moju kucu. A ako gost insistira i kradom ulazi i prlja ne samo prag mog doma nego i pokusava uprljati unutrasnjost, to je vec nezakonito i tu nikakva demokratija ne pomaze.

A nezakonit upad na tudj posed se smatra pokusajem pljacke i uznemiravanja i mogu slediti raznorazne sankcije. Jedan lopov samo jednom provaljuje u jednu radnju. A ako stalno pokusava da provali u istu radnju gde ga odmah primete, mora da su mu vrane popile mozak. Cak imam utisak da se i nisu bas nesto napile. Nazalost.

Uostalom Tozo, pa napravi ti svoju kafanu pa dokazuj to sto zelis dokazati u svojoj kafani. Mozda ce biti bolja od moje kafane. Hajde, zivo me zanima kako ces je napraviti. Jel treba pomoc? Naravno da treba kad ne znas napraviti i sad ti krivo. Glumis nekog ko je ladan ko spricer, a u stvari buktis. U tebi gorti zelja za osvetom. Tj, nije osveta... nego ono staro srpsko... ako ja nemam kravu, e nek i komsiji crkne. E ja ti porucujem da nece

Prethodni komentar od pupahave obrisan - razlog: danas registrovan nick ne moze suditi niokome osim ako mu/joj nije receno sta da napise.

Ako neko nije razumeo metaforu iz moje price, da pojasnim... na ovom sajtu postoje ljudi koji ne dozvoljavaju pojedincima da svojim ponasanjem, vaspitanjem i ranije stecenim navikama, kvare atmosferu i zabavu ostalima. Toj svrsi i sluze pravila koja su uvedena na zokiju i koja se ne mogu nekaznjeno krsiti.

Metaforicki to izgleda ovako:
Uprava restorana je uvela pravilo da se jakne, kaputi i mantili obavezno ostavljaju na garderobi pri ulasku u restoran. Gostima to uglavnom odgovara, jer im kaputi nece padati sa stolica, nemaju potrebu da ocima prate svakoga ko se evenualno priblizi civiluku sa njihovim mantilom... sve u svemu... jedno prakticno resenje. U restoran ulazi gost kome se ne dopada ideja da svoj mantil ostavi na garderobi. U situaciji da na garderobi radi devojka nezne gradje on bi joj u skladu sa svojim manirima odbrusio da on nece ostaviti mantil i produzio u salu restorana. Medjutim ako na ulasku salu stoji grmalj koji je deo restoranskog obezbedjenja, taj gost ce uz osmeh ostaviti svoj mantil na garderobi, kao da je bas to oduvek i zeleo. Naravno da se nece dugo zadrzati u restoranu ako po ulasku u salu pocne da se galami o tome kako to sa garderobom nije demokratski... Ako ne... kao i svi on moze da napravi svoj izbor, da bira drustvo i restoran prema sebi i svojim potrebama. 

Postoji zilion sajtova na kojima moze da se chatuje bez ikakvih ogranicenja, gde mozete procitati sve i svasta. Pretpostavljam da nekima jednostavno nije zanimljivo da budu vulgarni i prosti na mestima gde je to normalno... Bez obzira i na ovakve korisnike kao sto je heraklit  blizu je jubilarnog 100tog nika) koji zele da se "osvete" zokiju za izbacivanje zbog nepostovanja pravila i povredjenu sujetu sto nije izuzet od primene pravila, zoki sajt ce zadrzati pristojan javni chat, i pristojan my.zoki. Pristojan u onom smislu da niko nece moci nekaznjeno da psuje, vredja i provocira ostale korisnike, niti da ih bombarduje prostaklukom i vulgarnostima... bez izuzetka 

Postoje:
  Pravila, pravila da bi me udavila
  Ili kicmu savila i skroz osasavila
  Neka glupa pravila u crno me zavila
  O, ooo..
  O, ooo..

Ovaj blog sam procitao ne bas tako davno i ponovo ga citam i sebi neke stvari slazem kao lego kockice, sve u svemu lijep blog, citajuci stvorih sebi slike i kad bijase kraj, pozelih jos da citam..., a pravila ko pravila, moraju se postovati htio to ja i li ne, ili bilo ko drugi.

Lijep pozdrav od Kuduza

Eto i ja sam procitao i evocirao neke od trenutaka koje cuvam kao uspomene sa zokija... Ovo je jedna od onih, koju sam skoro pa zaboravio