Juče mi je prijateljica i bivsa cimerka bila u gradu. Sedimo,  kafenisemo, pa se dotakosmo ljudi koje ZNAMO. To jest, propitujem je jer sa vecinon nemam kontakt. I tad se pojavi recenica,, Nisam to ocekivala od nje." Vrti mi se to po glavi...nekog poznajes jako dugo, zivis sa njim a ne znaš ga. Ni šta oseca ni kako razmišlja. Ali...

Ima taj neki bag u sistemu dusa, kad sretnes nekog a već ga znaš. Znaš ga kao što sebe znas a suprotni ste. I samo vama su iste gluposti smešne. Znas da te zna, a i ti znaš sve što treba da znas. A ne znaš kakve čarape nosi. Bele, sive, sa linijama, kratke gleznjace ili klasicne čarape.

Ne znaš i to te izludjuje. 

Mogu da ćutim, mogu svet da demoliram i da se ljutim. Ali negde u algoritmu univerzuma naša se ludila sudaraju.