Davno je to bilo , u nekim dalekim i besnim godinama , kad se cinilo sve znas, sve mozes i sve smes. 
Besne godine , besna ja i onda reci koje su vristale istinu:,,Ti sama pitas i sama odgovaras, meni tu nije mesto."
I dalje gledam u prazno mesto koje je ostalo za njim. Da li sam naucila lekciju? Mozda...
Definitivno sam provela godine misleci o tome sto mi je poslednje rekao. Ponekad bih ga srela ali nikad vise nismo imali 
sta da kazemo jedno drugom.
Zasto? 
Komunikacija je jako bitna  kao socijalni aspekt nekog odnosa. Komunikacija dodirima , pogledima, mimikom i ona najteza , verbalna.
Kada nekog odgurnes to znaci da zelis da ga odaljis od sebe , kada nekog gledas to znaci da zelis da ga gledas, kada se nekom nasmesis 
to znaci da te raduje. Al reci... reci bole, reci peku, seku... 
Zasto?
Koliko predrasuda uvek unesemo u neki odnos? Previse. Jako retko cujemo onog ko nam govori, uvek je ono ,,znam sta mislis",  ,,znam sta hoces "...
uvek unesemo licna ocekivanja u taj verbalni odnos, a onda i ne mozemo da cujemo nikog osim sebe.
Davno sam prestala da ocekujem od ljudi i pocela da slusam samo jer sam tada cula jedino te poslednje reci . 
Ali vec dugo nisam videla da me neko zaista cuje bez da,, zna" sta misim .
Mozda bi trebalo da kada naucimo da govorimo naucimo i da slusamo, ili mozda ne . Mozda svako od nas u nekom momentu mora nekog da ne cuje 
da bi naucio da slusa druge...

Hm.. uglavnom se nekako svede na to da ljudi čuju ono sto žele, bez obzira na vrstu komunikacije I odnosa…

Predrasude,  egocentrizam, egoizam… I najbitnija emocionalna inteligencija… ima tu svega `besne godine`, lude godine, najpametnije godine :-)

Lepo si ovo napisala `Možda svako od nas u nekom momentu mora da ne čuje, da bi naučio da sluša druge`.

Slusati druge je jako vazno.Oni nam nekada kazu i nesto o nama sto ni sami nismo znali.