Kad sa nekim svakog dana popijes kafu 

Kad se sa nekim svakog dana smejes kao luda

Kad sa nekim svakog dana delis dan 

I dobro i ono ne baš tako

Kako onda možeš da jedva čekaš tu jednu kafu i taj jedan dan

Ima već dve godine kako te znam, draga moja , divna Em

I već dve godine je svo vreme ovog sveta, i prostor, svakako, izmedju nas

Dakle dve godine ti spavaš onda kad ja ustajem

Ja se smrzavam dok je tebi pretoplo 

Ali kad ja placem tu si i places sa mnom

Kad se ja smejem ti popljujes kafu po sebi

Kad pizdim što mi sad odgovaras na nešto što smo pricale pre 5 dana

Ti kažeš,,  e nećeš meni da se istresas"

Dve godine gledam kako tvoje ja raste i jača

Dve godine sam ponosna što si moj prijatelj ali bas 

I onda pomislim na tebe u vecnom gradu

U tim tvojim haljinama 

Pomislim na maj

I možda prvi put od kako te znam priznajem vreme

Jer ,ne znam jesam li dovoljno puta rekla, to je bre jedvacekanje

Rasplakalq se a sad opet citam i opwt placem

Hvala ti sto svako jutro ustajem i sto moj prvi gutljaj kafe sa tvojom porukom ulepsa mi dan

Hvala ti sto postojis i sto si svaki dan ucinila lepsim otkako se znamo

Hvala ti za svaki trenutak smeha, placa, vristanja? koji nas spaja. 

I jedva cekanje za sve trenutke koje dolaze... 

Oću i ja da vidim Emku

Lepši blog, i lep odgovor skoro nisam videla...

Samo da popijemo negde kaficu....i da se smejemo