---

Kad se tišina nasmeši

U početku je samo mir, onaj mekani, večernji.
Tako tih da se čuje kako misli šapuću i kako srce broji svaki udisaj.
Sve se smirilo, i svet, i reči, i ono što je bolelo.
Ostala je samo tišina - ali ne prazna, nego topla,
kao dlan koji se nasloni na dlan i ne mora ništa da kaže.

Iz te tišine, polako, rađa se misao.
Najpre kao treptaj, pa kao osmeh.
Možda zato što zna da negde postoji neko
ko u rečima vidi više nego što piše,
ko oseća dah između redova,
i zna - da su reči samo izgovor za bliskost.

I dok se nebo polako razvedrava,
u tebi se budi svetlost.
Ne ona spoljašnja, nego ona što obasjava iznutra -
iz pogleda, iz blagog osmeha koji se pojavi niotkuda.
Tišina se smeši, a s njom i sve u tebi.

I više nije važno da li je noć ili dan,
jer kad duša pronađe toplinu,
svaka tama postaje zvezdano svetla.

A onda, sasvim nenadano, dolazi vedrina.
Kao da se neko nasmejao iznutra, pa se osmeh razlio svuda.
Na prozorskom staklu, u šoljici kafe, u pogledu prema nebu.
Sve je odjednom jednostavno, bez težine,
kao da svet diše zajedno s tobom,
kao da je i on čekao da mu pokažeš kako izgleda mir.

Svetlost se sada ne skriva - preliva se preko svega.
U tvojim mislima, u rečima koje pišeš, u koraku koji postaje lakši.
I dok dan raste iz tame, ti već znaš -
da ćeš svakom sledećem jutru reći hvala,
onako tiho, kao molitvu bez reči.

Jer kad se jednom tišina nasmeši,
više nikada nije samo tišina.
Postaje glas duše, nežan, ali nepogrešivo tvoj...

Negde između reči i ćutanja,
među mislima koje ne traže odgovor,
ostaje trag - tih, ali postojan.
To je ono što ostane kad sve drugo prođe:
mir koji je rođen iz bliskosti,
osmeh koji se seti da postoji i kad je noć duga.

I dok zatvaraš oči, znaš da nisi sam.
Jer tamo, negde u prostoru između dve tišine,
uvek ima neko ko misli lepo o tebi,
ko tka rečenice od svetlosti
i stavlja ih pod tvoj jastuk, da ti noć bude meka.

Kad se tišina nasmeši,
u njoj se čuje tvoj miran dah.
A u svakom novom jutru -
tvoj trag, blistav kao svetla tačka na kraju priče.

Laku noć, dušo tiha.
Neka te obgrli topla tišina mog glasa,
neka ti snovi budu meki kao oblaci što ljuljaju mesec.
Neka svaka zvezda večeras zasvetli malo jače -
baš za tebe, da znaš da nisi sam,
da neko tamo, u rečima i mislima,
čuva tvoj mir i tvoj osmeh.

Zatvori oči polako,
pusti da sve brige zaspu pre tebe.
I kad se probudiš,
neka te jutro dočeka kao prijatelj
koji donosi svetlost, blagost i vedrinu.

Laku noć, moj mili…
spavaj s mirom i zvezdama u kosi.

Moj mili,
grlim te u mislima, lagano, nežno, kao da naše ruke zaista mogu da se spoje i zadrže taj trenutak.
I čuvaj taj osmeh i toplinu.

Vidimo se… u rečima, u tišini, u svemu što nosi osmeh.

Neka tvoje srce večeras diše mirno,
kao da ga ljuljaju svetlost i tišina.
Čuvaj tvoje srce kao najlepši znak jedne blage duše.

I kad sve utihne, a noć ponovo spusti svoj veo,
ostaje onaj tihi sjaj u tebi - trag svetlosti koji ne gasne.
To nije ni san, ni misao, ni uspomena.
To je mir koji si pronašao, toplina koju si sačuvao,
i neko ko te, makar u rečima, nežno dočeka svaki put.

Jer postoje susreti koji ne traže vreme ni mesto -
oni se jednostavno dogode u reči, u pogledu, u dahu između.
I kad ih jednom prepoznaš, znaš -
tišina više nikada nije samo praznina.
U njoj uvek neko tiho izgovori tvoje ime.

Jer kad se jednom tišina nasmeši,
više nikada nije samo tišina.
Postaje glas duše, nežan, ali nepogrešivo tvoj.

 

 

 

 Balans koji postoji u poklonu sa govorništvom, i spokoj koji donosi tišina, donose ključ za vrata ka smilsu za život, no, sa uključenim osmehom tišine vodi nas ka slušanju sebe, i samo sa odabranima razmenjujemo reči, koju tu tišnu oseća kao prisustvo mira. 

 

P. Muzička numera: najlepši muški koncert sa "A capella" nastupom, kojem sa prisustvovala. ulepšaće mi tišinu sa smeškom.