---

Zamisli

(Trenutak mira i osmeha)

Zamisli da sedimo ovde u tišini, kao da svet stoji mirno oko nas.
Zamisli to kao mali vrt mira, gde cvetaju misli, osmesi i nežnost — i gde nema ni trena žurbe, samo naš trenutak.

Zamisli malu, sunčanu sobu. Na prozoru stoji šolja sa toplim čajem, a zraci sunca igraju po zlatnim prugama drvenog poda. U sobi je tišina, ali ne prazna — ona je puna spokojstva.

I u toj tišini, sediš ti, sa srcem koje se polako opušta. Svaki udah nosi mir, a svaki izdah nosi zahvalnost za trenutke koji su tvoji, samo tvoji.

Na stolu pored tebe leži mali buket poljskog cveća — ljubičice, bele ljubičice, mirisne i nežne. Svaki cvet ti šapuće: „Ovo je tvoje mesto, tvoje vreme, tvoja radost.“

I dok svet spolja može da juri, ovde sve stoji. Samo ti i ovaj trenutak, gde srce diše i smeje se, gde nema brige, a osmeh se širi tiho, ali snažno, baš kao Sunčev zrak kroz prozor.

I onda, iznenada, kroz otvoreni prozor dopire lagani povetarac, miluje tvoju kosu i donosi miris šume iz dvorišta. Sve brige nestaju, kao da su ih vetar i Sunce odneli daleko. U tom trenutku, osmehnula si se sama sebi, tiho, nežno, i shvatila: ovo je tvoje mesto, tvoje vreme, tvoje malo čudo. Niko ga ne može uzeti, niti pokvariti — jer pripada samo tvom srcu.

Samo tvoje malo čarobno mesto...

Tvoje malo čarobno mesto...tihe note u pozadini, možda vetar koji šušti kroz lišće i ovaj trenutak, samo tvoj.

Tvoj...

I ničiji više.

Zamisli rano jutro, dok svet još spava, ti hodaš po travi natopljenoj rosom. Svaki tvoj korak pravi male kapi koje svetlucaju u prvom svetlu dana.
Vetar tiho prolazi pored tebe i šapuće: „Sve je u redu, sve je tvoje, ovde i sada.“

U tom šapatu nalaziš osmeh, nevidljiv ali snažan, koji ti grli srce i čini da svaki dah bude lagan. Ptice pevaju tiho, a ti osećaš da svet postoji za tebe, samo za tebe, makar samo u ovom trenutku.

Samo za tebe.

I tada shvatiš: sreća nije velika i daleka stvar, već ovakvi mali trenuci, nežni i tihi, koji se šire kroz srce i čine ga beskonačno toplim.

I kažeš sebi: ovaj trenutak je moj i njegova svetlost mi pripada zauvek.

 

Zamisli mali, nežni zagrljaj koji te grli iznutra, poput svetlosti koja te greje i umiruje. I dok otvaraš oči, svet oko tebe je isti, ali ti si sada bogatija za ovaj mali, dragoceni trenutak – tvoje lično mesto mira i sreće.

Zamisli kako sediš spokojna i nasmejana, dok sunce obasjava tvoj prostor, a svaki tvoj osmeh širi svetlost kroz čitav svet. Neka tvoj dah bude lagan, srce mirno, a svaki trenutak čaroban kao danas.

Zamisli sve to...