---

 

Nisam dobila razlog. I možda je baš to najteže.

Ne kraj. Ne odlazak. Ne ni to što te više neće biti u mojim danima.
Nego ta praznina koja je ostala iza pitanja koje nema odgovor. Tišina koja je ostala tamo gde je nekad bilo “mi”.

Pitam se da li si ikada zastao pre nego što si otišao.
Da li si pomislio na sve one male stvari koje smo gradili - na rečenice koje su ostajale nedovršene jer smo se razumeli i bez njih.
Ili je za tebe sve to već bilo završeno mnogo ranije, samo meni niko nije javio.

Uvek si govorio: “Znaš Ti, znaš.”
I stvarno sam verovala da znam.
Da se razumemo bez mnogo reči, bez objašnjenja, bez sumnje.

A sada… prvi put ne znam.
Ne znam zašto si otišao.
Ne znam kada si odlučio da više ne ostaneš.
Ne znam da li sam nešto propustila ili si samo prestao da vidiš ono što sam bila.

Nisam ljuta.
Možda bih volela da jesam - bilo bi lakše.
Ovako sam samo tiha, i pomalo izgubljena u svemu što je ostalo nedorečeno.

Znaš Ti, znaš…
Tako si govorio, kao da su sve važne stvari između nas već izrečene, samo bez glasnih reči.

A ja sada shvatam da neke stvari ipak moraju da se kažu.
Jer kad ostanu samo u tišini - pretvore se u pitanja koja ne prestaju.

Ne tražim te nazad.
Ne tražim ni objašnjenje koje bi sve popravilo.
Samo ponekad poželim da si mi rekao istinu, makar i najkraću.

Da ne moram sama da zamišljam kraj naše priče.

I možda jednog dana stvarno budem znala.
Ali ne onako kako si ti mislio.

Ne bez reči.

Znaš, ljudi kažu “proći će”.
Ali ne kažu kako se prolazi kroz nešto što nema oblik.
Kako da preboliš nešto što nisi ni stigao da razumeš.

Nisam ljuta. To bi bilo lakše.
Ljutnja daje pravac. Daje krivca.
Ovo… ovo je samo tišina koja se širi.

I u toj tišini, najviše od svega, nedostaje mi istina.
Ne savršena, ne lepa - samo iskrena.

Možda je nikada neću dobiti.
Možda ću morati sama da zatvorim vrata koja nisi umeo ni da zalupiš.

I znaš šta je najčudnije?
I dalje bih te saslušala.
Ne da bih te vratila - nego da bih razumela gde sam ja stala, a ti već otišao.

Do tada…

naučiću da živim sa pitanjima.

Jer izgleda da odgovori nisu uvek deo priče.