Ponekad je bolje da odemo

Postoje trenuci u životu kada ostajanje izgleda kao hrabrost. Uče nas da treba da izdržimo, da se borimo, da ne odustajemo. I zaista, upornost je vrlina. Ali postoji i druga vrsta hrabrosti o kojoj se mnogo ređe govori - hrabrost da odemo.

Odlazak nije uvek poraz. Nekad je to najzrelija odluka koju možemo da donesemo. Kada odnos više ne donosi mir, kada posao počne da gasi našu energiju, ili kada se nađemo u okruženju gde više ne možemo da budemo svoji - tada odlazak postaje način da zaštitimo sebe.

Ljudi često ostaju predugo. Ostaju iz navike, iz straha od promene, iz nade da će se stvari same popraviti. A ponekad se ne poprave. Ponekad samo izgubimo godine pokušavajući da spasimo nešto što odavno više ne postoji.

Otići ne znači da nismo pokušali. Naprotiv - često znači da smo pokušavali dovoljno dugo da shvatimo istinu. Neke bitke nisu naše da ih vodimo, a neki putevi jednostavno nisu namenjeni nama.

Najvažnije je razumeti da odlazak nije slabost. To može biti početak nečeg zdravijeg, mirnijeg i iskrenijeg. Kada zatvorimo jedna vrata, ne radimo to zato što smo izgubili - već zato što smo odlučili da više ne živimo tamo gde nas boli.

Ponekad je zaista bolje da odemo. Ne zato što je lako, već zato što je ispravno.

Iz sopstvenog iskustva otići je ispravna odluka. Nije pitanje da li je hrabrost ili ne.

Sve navedeno u drugoj rečenici, drugog pasusa sam doživela na prethodnom poslu koji sam i volela i odlično radila.

Nisam dozvolila da da mi nezdravo okruženje guši  moju energiju. Jednostavno moraš biti svoj u svemu, a naročito u važnim životnim trenucima i vremenima.

Bila sam odlučna posle jednog takvog trenutka kada su mi uskratili da budem svoja, vratila sam se u kancelariju, pospremila sto, uzela tašnu i zauvek otišla. Bilo je nešto pre 12h, Odlučno sam pokucala na vrata mojih poslovnih saradnika u drugom gradu, i još pod utiskom sa kojim sam izašla, ispričala u čemu je stvar.

U mom slučaju bilo je vrlo rešivo, ponuda je glasila, biraj radno mesto. Nikada se nisam pokajala, novi vidici, izazovi ispunjavali su moj svaki naredni radni dan.

Ovo je samo primer odlazak sa posla, sa istom odlučnošću treba napustiti i nezdravo okruženje.

Važno je da znate šta hoćete.

Unapred se zahvaljujem svima koji budu pročitali blog, uz žaljenje što će izostati moj odgovor, jer neko vreme neću biti tu.

Želim vam svu sreću i mir u duši