Ivan mu je bilo ime. Osecam da ce uvek biti ovde, iako sam u zadnje vreme sa osecajima na distanci. Imao sam duge i nikada do kraja zavrsene razgovore sa njim, dok su ljudi i svet oko mene spavali. On je bio taj sa kojim sam provodio vreme, koje je curelo poput pescanog sata,i na meni je bilo da se okrenem njemu, a ne prahu tih zrnaca koji je mirisao poput tresanja. Dok' sam odrastao, prolazio sam kroz cikluse svoga besmisla, pracen tim mirisom i cesto puta sam mu se davao. Ali nikada do kraja, i nikada srcem i dusom. To me je ojacalao, iako sam jos uvek slab. Poceo sam da verujem. Konacno mogu da kazem da sam odrastao. Ivan je u mojoj proslosti. Oni odrasli oko mene, postadose stariji. Jos uvek pricaju sa Ivanom. Zovu ga Gabrijel...