Dan je izuzetno lep. U dusi mi hladno jer je obavijena tamom. Osecam se kao....ovde nedostaje rec kojom bih opisala moju nistavnost. Stavljam na ledja dzak prepun suza i odlazim u prirodu kako bih je zamolila za koju rec utehe. Stadoh na brdo. Jedan beli leptiric , nezno me pomilova po kosi i povede sa sobom.

- Ja znam - veli on - za tvoj bol. Ja cu ti na kraju dati savet. No,prvo poslusaj travu , drvo i reku. I zamahnu leptircic krilima , nasmesi se i ode.

- Vraticu se - rece. Mahnuh i ja njemu i spustih pogled na travu. Poce trava nezno milovati moju ruku , pa rece:

- Mora da je tesko ocekivati ljubav nekog bica i u tom ocekivanju ne pruzati svoju ljubav. Treba poklanjati toj osobi koja je zbog mrznje , gneva , zlobe i gordosti ostala bez ljubavi .Eto mi smo te prve pomilovale i odstranile deo tereta koji pritiska tvoju ljubav , te zato ne moze da se uspravi . Idi sada sestrice nasa do reke , pa poslusaj sta ce ti ona reci .

Ustadoh lagano,pomilovah i ja travicu u znak zahvalnosti,te krenuh vukuci ranac.

- Pomaze Bog ,sestrice - viknuh . 

- Bog ti pomogao dete - rece reka i nastavi . Imam godina da im vise broja ne znam ali jedno znam . Nekada sam bila cista , bistra , kao te tvoje suze u rancu . Sve dok se ljudska cud ne izmeni pa me pocese prljati , trovati . Godine su mi prolazile u nemogucnosti da im se suprostavim , nego i dalje tecem , trpim , nadajuci se da ce doci neko ko ce mi vratiti prvobitnu lepotu

- Starica je u pravu - rece drvo i dodade

- Postavljeno sam tako da mogu biti iznad trave i reke . Pevam im pesme zajedno sa vetrom i kada su tuzni i kada su veseli . Tako i ti uvek cini . Posebno kada si tuzna da bi od tebe ocajanje pobeglo zajedno sa sumnjom .

Udahnula sam duboko. Na mom licu pojavio se osmeh. Osvrnuh se oko sebe ne bi li videla mog leptircica. A on , mirno stoji na mom desnom ramenu , i sa osmehom punog blazenstva dodade :

- Sve vreme sam bio uz tebe , ni na tren te nisam ostavljao . Ispraznio sam tvoj ranac i u njega spustio dar . Dok god ga budes cuvala mi ti necemo biti potrebni a cim ga izgubis , tvoj ce se ranac ispuniti suzama . Taj dar se zove  VERA

IDI S MIROM -rece leptir,za njim i trava i reka i drvo.....

Zelim ti da cuvas taj dar ...zauvek

predivno napisano

Lep blog quietly, i slazem se sa tobom, priroda je univerzalni lecnik za sve.

Evo ti ejdna pesmica koja ce ti to isto potvrditi

brawo tihana, zhelim ti da nikad wishe ne napunish taj ranatz suzama, ma kako one chiste bile jer taj dar od twog leptiritja je wredniji nego reka suza... kiss od prasitja da putza

PredivnoNjeguj vjeruJa sam vjerovala da znaš da kosiš,nisi me iznevjerilaPreKOkrasan blog

Ih, koliko ja stvari za plakanje sakupim na čekanju.

Ali ne postignem, što od obvaveza, što od lucprdanja.

Posle nekog vremena uglavnom postanu nebitne.

Najgore je kad ti pređe u naviku metoda "nešto mi nije pravo, kome sad jbt sve po spisku zbog toga".

Bolje je otplakati.

Ljep blog quietly. Vidis, sitnice ne primjecujemo, toliko briga i suza nakupimo, da ne vidimo kako je svjet ljep. Nemamo kad. Nego...imam i ja jedan ranac samo nz gdje da ga nosim.

Najbolje je kad ignorišeš suze...ono ko Ajsi, prosto nemaš vremena za njih 

Moj ranac često isprevrćem, odbacim nebitne stvari (kažu prečesto) i uvek ubacim ponešto novo, čisto zbog Cice sa trećeg sprata, al dobro to je druga priča

Elem, lep blogić snajka :***

Vera, ljubav i nada )

prelepo!!!!