Ljudi moji, što ja volim gužve. Volim i nadrndane  šalterske službenice, bilo da su u pošti, u banci..

-Jao što imaš lepe noktiiićeeee…..

-Ih pa hvala ti, i meni se baš sviđaju. Gospodine pomerite se malo u stranu, to mi sestra, žuri na posao.

I tako se provučem preka reda. A tek što volim kasirke..

-Izvini, nemam 5 dinara da ti vratim.

-Ma opušteno, pet po pet..manikir, pedikir a mož’ da padne i neka masažica…

-Hihihih…

I onda mi umesto pet, vrati deset dinara.

Ženama samo treba laskati. Prosto obožavaju kada im se laska. Što sarkastičnije, to se bolje zarumene u obrazima.

Da se razumemo, ja laskavce prezirem, ali to nije tema o kojoj bih ovog jutra.

Kada smo već kod gužvi, jednom sam se čak zaljubila na prvi pogled.

Ček srknem kaficu. Gde sam ono stala… Aha.. Odem ti ja tako jednom u poštu da platim račun za telefonče, kad ispred mene neka strvina kao od stene odvaljena. Sav spor, ne pomera se napred. I odlučim ti ja da zapodenem konverzaciju. Nonšalantno ga potapšem po ledjima..a ledjaaaa… metar širine. Svašta mi padalo na pamet na tu temu. Mislila sam o svemu što ta ledja mogu poneti..a tek ramena….

-Izvinite, možete li se pomeriti dva koraka napred. Vama to možda ne znači ali meni znači..puno.

Okrenu se prema meni, morao je spustiti pogled dosta niže, jer nisam dovoljno trčkarala po kiši da porastem kao neke dve dugačke..jeste.. i dubokim glasom, ono baš muškim mi reče:

-Lepotice, mogu ja da stanem i iza tebe ako želiš.

-Za ovo lepotice, idemo na večeru čim primim penziju, a nije ti loša ideja.

I tako ja stanem ispred njega, a on iza mene. Sve vreme osećala sam njegov dah na mojoj kosi, slučajne dodire po mojim leđima zbog kojih su mi prolazili telom neki čudni žmarci…. Da li zbog glasa, ili zbog krupnih plavih okica, ali sa velikim nestrpljenjem sam iščekivala sledeći mesec da platim račune. Taj komad se nije više pojavljivao, ali ja i dalje volim redove i gužve.

Sada idem da se fino doteram i odem do grada da poplaćam račune. Ko zna, možda se dasa baš danas pojavi.  Dok se ne vratim, recite volite li gužve i kakva su vaša iskustva. Čisto da proćaskamo uz popodnevnu kaficu…

voilm i ja guzve ...al da sam ja salterski radnik...i ja imam puno "tog" optimizma........******

mrzim guzhwu, narochito u gradskom prewozu, koji ewo ne koristim dobrih 10ak godina... mada sam imao neka zheshtja seksualna iskustwa u tom gradskom, swejedno ne wolim guzhwu... a shalterske sluzhbenike... pa zawisi, jer owo je mali grad (chuj grad), swi se znamo, obichno zawrshim preko reda (ili ostawim pa nawratim kasnije kad zawrshe)

Mrzim guzvu a kao sto i ti kazes dovoljno da te neko poznaje ili da si rodica,komsinica i odma te uzmu preko reda..Samo ponekad mi bude zao ljudi koji dodju prije nekog a zbog takvih slucajeva ostanu poslednji bilo da cekaju sa placanjem ili u redu kod doktora.

Ne volim guzvu  i maksimalno je izbjegavam (koliko je to moguce) ali u tvom slucaju se ispostavilo da i nije lose ponekada i "zapasti" u istu

Od ovog momenta prelazis na online placanje. I sta ti budibogsnama znaci ono sa ramenima? Zna se sta nose ramena

O salterusama toliko A guzve ne podnosim 

Kornjača Rade, najpoznatija žrtva srpske birokratije:

mrzim saltere!!! ne podnosim guzve!

Hmmm da su ti bile te dve dugačke...ko zna kolicna bi nama ta ramena izgledala 

guzve volim jedino u sesnaestercu na domacem terenu

optimista veciti

Strasno ne volim guzve i redove... ali bas ne volim!
U guzvama mi se svasta izdesavalo - maznu mi novcanik iz tasne, maznu mi naocare okacene na remen od tasne, nagaze mi nove cizme i ulube im onaj lepi vrh a jednom sam nasla i zvaku u kosi i nikada, nikada niko zgodan u redu, sve neke babe, i decurlija. Valjda oni zgodni sve resavaju telefonom ili online.