Voliš da piskaraš ovde. Bez namere bitne.
Ti se svoje narcisoidnosti ne stidiš.
Ali ti vreme izmiče.
Jednostavno, dan ti neprimetno sklizne kroz prste između obaveza. Oko ponoći primetiš da ti se mozak odjavljuje. I ćutiš, tada. Voliš da imaš svoj kontekst u kojem se osećaš dobro. Čak i virtuelno. Ti imaš svoja tri diplomirana, nepodmitljiva egocentrika. Ovde. Koje iskreno voliš. Njih zapravo jezivo nervira kad pišeš. Misle da je taj put klizište koje vodi u mulj i blato. Zato ih lažeš kako te to samo zabavlja. I često im prećutiš ono što te pomeri...

Kao onda kad si se u prvoj rečenici koju ti je uputio susrela sa ograničenjem njegovog postojanja. Pa ga pustila da priča, da razvija teorije. O tebi. Manipulativnoj, neiskrenoj, ironičnoj. Tako te on vidi. A zna te, pažljivo te je čitao. Pomalo bolesno, priznaješ, ali nedovoljno da bi ga sažaljevala. Ne uživaš. Iritira te što brzo postaje neurotičan i popustljiv. Želi, a ne može. Nudi, ali se pokaje. Verbalno te nadmeno prezire, pa padne i cvili da želi da postane ti. Neugodno ti je. Znaš da ti stene ne mogu ništa. Ove su krhotine zajeb. Plašiš se da nećeš odoleti. Počećeš da ga popravljaš. Da praviš novi model. Da li si normalna!? Fuj.

Kao onda kad vam je ušla u sobu za igru koju ste nazvale kao svoj mali, tupavi klan. I iz nekog razloga je sela prva, i kicknula vas napolje. Vi ste se ubile od smeha. Hi five, za cool opomenu da ubrzate igru. Vratile se, smejale se i dalje. Dočekala vas je salva psovki, teških uvreda. Nemaš ništa protiv psovki, ali ono zaista ne možeš da ponoviš. Osetila si zlo kao dodir. Trgla se. Osetila sažaljenje. I strah. To je valjda normalna reakcija na bliski susret sa ludilom. Imala si tu neku viziju kako ti se potpuno nepoznata žena, u toj sobi za igru, na mestu koje doživljavaš kao svoje unosi u lice, maše rukama u vazduhu i pravi jezive grimase. Otišla si. I rekla  sebi OK, sve je OK, OK je, sve je O...K.

Kao onda kad si osetila netrpeljivost, a ni jedan od tvojih racio alata nije mogao da pronađe koren. Samo si primetila kako je sasvim lagodno prešao granicu između šale i uvrede. A do juče se niste poznavali. Danas već ima jasno i precizno mišljenje o tvom intelektu, izgledu, i još o nečemu što je previše čisto i pošteno za bilo čiju vivisekciju. Tu već vidiš problem, ako budeš reagovala. Ako mu dozvoliš da ostane, biće to samo jedan peder u tvom okruženju, poslušan i dosadan. Ako ga odjebeš, urlikaće tako strašno da će ovaj univerzum postati tesan za njega i tebe. Ostaje ti da pokušaš da od njega napraviš pristojnog homosocijalisa. A ne želiš da se baviš time. Konfuzija. Buka i bes.

Ova priča je krenula u tako pogrešnom smeru.
Prošlonedeljna doza hijena je bila malo prejaka...

a da nisam ja owaj shto prelazi granitzu? jbga nekad mi se omakne

da imam mere ne bih bio prase, wetj "ljubazni_kulturni_GoSpOdIn_koji_nikad_ne_psuje_i _ne_lupa_gluposti" ili tako neki slichan nick  

al definitiwno nisam deriguz...a ni owa shto was kiknula

Dragusna, opusti se i uzivaj... nastavak znas

Edited by Tea_bg, 2012-03-01 01:01:49

Аb homine homini cotidianum periculum 

Anima candida

Naleti svako toliko neki pacijent, ne zamaraj se stim. Primjetila sam da ste se onaj dan puno smijale, bilo vas divota vidjet. Nastavite tako, boli vas djon za sve drugo.

Sto se doticnog tice, nemam pojma ko bi to mogo biti, al znam da ces uspjeti upristojiti ga ( ako nece on brdu...)

Ti još lupaš glavu oko toga?  Nekad je jednostvnije da objasniš u 2-3 šamara da si supermod i ajt.  

Edited by gipsy, 2012-03-01 09:15:34

sa zadovojstvom primecujem da ti se recnik bitno popravlja

inace, dovoljna je jedna rec...

Eh dudooooooo, šta učini od onakve žene

Dobro... bilo, prošlo...

Danas već nova vest.

Srećno nam bilo, Evropljani