- Ti samo izgledaš kao da si jaka, u stvari Slabost je tvoje ime.

- Ne preteruj, pa svi imaju svoju Ahilovu petu. Zar ne ?

- Istina. Tvoja slabost je tvoje srce. Lako je pronaći put do njega. E da, imam i ja svoju slabost, ne umem iz njega da izađem. A i zašto bih ? Tu sam spokojan. Siguran. Čuvam te. Idem malena…

- Gde ćeš ? Sačekaj.. nisi mi rekao….

- Znaš to i sama. Samo zaviri u svoje srce, i čućeš šta ti želim reći. I čuvaj to.

Gledala sam kako odlazi, ostavljajući za sobom tragove po kojima sam i ja želela hodati. Ali nisam smela. Ipak..Slabost je moje ime. Zatvorila sam oči i oslušnula sve one reči koje mi nije smeo reći..

NA USNAMA MU PTICA SPAVA

Zatočenik u tamnici njenog srca

Noktima para zidove

Ispisuje, sve reči zubima sažvakane.

Zagleda se ponekad u senku

Koja se kroz prozorsko okno ušunja tiho

Praveći mu društvo.

Zadovoljan što nije barem sam, kada je primoran biti usamljen..

Sveo je svoj život na broj i meru i čekanje

Sakuplja oblake dok bosonog šeta po tamnici.

Sam svoj zatočenik

Željan da vrisne iz sveg glasa: „Volim te ptico mala!!“

                                             * * *

Duša treperi. Tragovi svetle. Nestaje u daljini. Razumem njegov odlazak. Svet mu izgledaše tesan i mali.

Edited by quietly, 2013-06-16 14:30:26

pa podji za njim bem ti zhiwot naprawitje neko sranje, kad je zaljubljen nije on bash saw swoj...a nije ni inache

Tihana draga bas mi se dopada kako si ovo napisala. Čista poezija.

On je morao da ode i da oslobodi mesto... neko je vec morao da dodje  (al sam ga slozila malopre )

Ponekad nas i mrvice cine sretnim...bas mi se svidja

"Sveo je svoj život na broj i meru i čekanje

Sakuplja oblake dok bosonog šeta po tamnici.

Sam svoj zatočenik..."

Svidja mi se ...

Svaka cast za Blog